NUNS: Presuda protiv portala 021 opasan standard za prenošenje izjava javnih funkcionera

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izražava ozbiljnu zabrinutost zbog prvostepene presude Višeg suda u Beogradu kojom su Radio-difuzno preduzeće 021 i odgovorni urednik Slobodan Krajnović obavezani da isplate 70.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda Nemanje Šarovića, kao i troškove postupka u iznosu od 85.300 dinara.

U saopštenju NUNS-a se ocenjuje da ova presuda otvara ozbiljno pitanje primene standarda slobode izražavanja, zadaje novi udarac medijima i može imati obeshrabrujući efekat na njihov rad, posebno kada izveštavaju o političkim događajima od javnog interesa i prenose izjave javnih funkcionera.

U konkretnom slučaju, portal “021” nije samostalno proizveo niti izneo sporne tvrdnje o Nemanji Šaroviću, podseća NUNS.

Naime, kako se i u samoj presudi konstatuje, portal je 26. novembra 2024. godine preneo informaciju sa RTS-a, uz jasno navođenje izvora, autora izjave i korišćenje navodnika.

"Sporne tvrdnje iznela je tadašnja predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, a portal “021” je njenu izjavu preneo bez suštinskih izmena, navodeći gde je izjava prvobitno objavljena", ukazuju iz ovog novinarskog udruženja.

Upravo je ova činjenica, kako ocenjuju iz NUNS-a, od ključnog značaja za ocenu odgovornosti medija.

"Postoji suštinska razlika između toga da novinar sam tvrdi da je određena osoba „Đilasov plaćenik“ i da izvesti javnost da je takvu tvrdnju iznela predsednica Narodne skupštine. U ovom slučaju, predmet izveštavanja jeste sama javno izrečena tvrdnja funkcionerke i političarke, a ne njeno predstavljanje kao utvrđene činjenice od strane medija", poručuju iz NUNS-a.

U saopštenju se ocenjuje i da je posebno problematično to što se presudom, uprkos jasnom označavanju izvora, medijima u budućnosti praktično nameće obaveza da pre objavljivanja utvrđuju istinitost sadržaja političkih izjava koje prenose.

"Takav standard može dovesti do situacije u kojoj mediji više neće moći da prenose izjave javnih funkcionera bez prethodnog sprovođenja sopstvene istrage o njihovoj istinitosti. To bi ozbiljno ograničilo pravo javnosti da zna šta su javni funkcioneri rekli i predstavljalo bi pritisak na medije da izbegavaju izveštavanje o politički osetljivim temama", upozoravaju iz NUNS-a.

Prema oceni ovog novinanarskog udruženja, posebno je sporno što sud nije napravio dovoljno jasnu razliku između činjeničnih tvrdnji i vrednosnih sudova.

"Izraz poput „Đilasov plaćenik“, u kontekstu političkog govora, može predstavljati političku kvalifikaciju i vrednosni sud, a ne nužno proverljivu činjeničnu tvrdnju. Od medija se ne može zahtevati da dokazuje istinitost vrednosnog suda na isti način na koji se dokazuje postojanje nekog konkretnog događaja ili činjenice", navodi se u saopštenju.

Suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava

NUNS podseća da je sloboda izražavanja posebno zaštićena kada se radi o političkom govoru i pitanjima od javnog interesa. Granice prihvatljive kritike, kako se objašnjava, šire su kada je reč o javnim i političkim ličnostima, koje moraju pokazati viši stepen tolerancije prema javnom nadzoru i kritikama nego privatna lica. Ovakav standard je Evropski sud za ljudska prava više puta potvrdio u svojoj praksi. 

U ovom slučaju radilo se upravo o političkom događaju – incidentima u Narodnoj skupštini – i o izjavi predsednice Narodne skupštine datoj javnom medijskom servisu, poddsećaju iz NUNS-a.

Sud je, kako navodi ovo novinarsko udruženje, morao da uzme u obzir ne samo pravo tužioca na zaštitu časti i ugleda, već i značaj prava javnosti da bude informisana, ulogu medija u demokratskoj kontroli vlasti i posledice koje ovakva presuda može imati na buduće izveštavanje.

Iz NUNS-a poručuju da je veoma važno što je sporni tekst predstavljao prenošenje već objavljene informacije drugog medija, što je i sam sud konstatovao.

U takvim slučajevima Evropski sud za ljudska prava zahteva pažljivu procenu konteksta, izvora informacije i načina na koji je novinar predstavio sporne navode, a ne automatsko prebacivanje odgovornosti za sadržaj tuđe izjave na medij koji ju je preneo, podseća se u saopštenju.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava (poput ključnih presuda u slučajevima Jersild protiv Danske i Thoma protiv Luksemburga) jasno nalaže da mediji ne smeju biti kažnjavani zbog neutralnog prenošenja izjava trećih lica o pitanjima od javnog značaja. Izveštavanje o tome šta govore ključni politički akteri u zemlji predstavlja osnovnu dužnost medija, a javnost ima neprikosnoveno pravo da o tome bude blagovremeno obaveštena, navode iz NUNS-a.

Opasnost od autocenzure

NUNS upozorava da bi potvrđivanje ovakvog standarda moglo dovesti do autocenzure: mediji bi mogli početi da izbegavaju prenošenje izjava političara, javnih funkcionera i drugih aktera javnog života, upravo zbog straha da će odgovarati za sadržaj njihovih izjava.

"Zaštita časti i ugleda jeste legitimna, ali ne sme biti ostvarena na način koji medijima nameće obavezu da preuzmu odgovornost za svaku izjavu koju javni funkcioner izgovori. U suprotnom, zaštita prava ličnosti može postati instrument za ograničavanje prava javnosti da bude informisana i za sužavanje prostora za slobodnu političku debatu", upozorava NUNS.

Kažnjavanje medija koji profesionalno i verno prenose izjave političara ne doprinosi zaštiti časti i ugleda, već isključivo stvara atmosferu straha i guši slobodnu javnu debatu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: N1