Koliko je interesovanje za glasanje u dijaspori: "Spremni za izbore, verujem da će veći broj izaći nego ranije"

Birači iz dijaspore spremni su da izađu na izbore, a sada će biti veći broj onih koji će da se prijave i izađu da glasaju nego ranije, smatra profesorka ustavnog, izbornog i parlamentarnog prava u penziji Marijanom Pajvančić.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu dobili su prvi put 2004. godine na predsedničkim izborima pravo da glasaju, a 2007. prvi put na parlamentarnim izborima, podseća profesorka i dodaje da je to još uvek jedan proces koji je komplikovaniji nego u Srbiji.

"Ono što je specifično za dijasporu jeste da su različita iskustva sa izlaskom na izbore bila i da je relativno mali broj ljudi izlazio. Prošli put se, 2023. godine, 39.000 prijavilo, a 31.000 je glasala - to je jako mali broj s obzirom na broj ljudi koji žive u inostranstvu", kaže ona i dodaje da ni taj broj zapravo ne znamo.

Koliko je interesovanje za glasanje?

Dijaspora se ovog puta, kaže profesorka, organizovala na vreme, a sprovedena su i dva velika istraživanja o izborima. Jedno je radila Skupština u rasejanju koja okuplja birače iz celog sveta, a drugo detaljno istraživanje urađeno je sa našim biračima u Nemačkoj.

"Ta istraživanja govore prvo da su birači spremni da izađu na izbore, mislim da je 67 posto njih spremno. Pitali su da li ste spremni da putujete do biračkog mesta i 40 posto je spremno da putuje. Trideset i nešto posto je reklo da bi hteli da budu članovi biračkih odbora u proširenom sastavu, prošli su obuke CRTA i RIK-a i 20 posto njih bi učestvovalo u kampanji", navodi Pajvančić.

Naši ljudi u dijaspori pokazali su da su spremni da sudeluju i profesorka navodi da veruje da će biti veći broj onih koji će da se prijave i izađu da glasaju nego ranije.

Ona kaže i da se odnos građana iz dijaspore promenio nakon što su studenti obišli deo Evrope i potpuno je jasno da se očekuje da ta grupacija izađe na izbore.

Opstrukcije ambasada

Informacije o tome da su izbori raspisani razlikuju se po tome što su neke ambasade samo šturo obavestile glasače u inostranstvu, dok su druge dale opširne instrukcije korak po korak, kaže profesorka.

Ona navodi i da pojedine ambasade uopšte ne komuniciraju sa građanima u inostranstvu, a da na pojedinim sajtovima ni nema informacije da su izbori raspisani, navodeći da je to slučaj u Španiji i u Berlinu.

Državljani Srbije u inostranstvu žale se i da ne dobijaju nikakvu potvrdu kada se prijave za glasanje, a Pajvančić kaže da je ta potvrda osnovna stvar.

"Sasvim je sigurno da je jedna opstrukcija je da ih držite u neizvestnosti, da li su se prijavili ili ne, a druga stvar koju ne možete da dobijete je koliko se ljudi prijavilo. Na osnovu broja prijavljenih se eventualno može odlučivati o biračkom mestu", objašnjava ona.

Kada se otvara biračko mesto?

Pajvančić kaže da predlog o otvaranju biračkog mesta u inostranstvu daje srpsko ministarstvo spoljnih poslova i to na osnovu izveštaja ambasada.

"U zakonu stoji da se po mogućnosti otvara. Mene zanima ko je taj koji procenjuje da li je ili nije moguće otvoriti biračko mesto ako se sto birača prijavilo", pita profesorka.

Republička izborna komisija (RIK) može napraviti izuzetke od broja 100 ako je udaljeno biračko mesto, kaže Pajvančić i navodi primer biračkog mesta u Leskovcu koje je otvoreno za 22 birača i napominje da se mora jednako postupati prema biračima u Srbiji i u inostranstvu.

"Do brojeva onih koji su se prijavili teško možemo doći zato što su to zemlje koje se drže privatnosti i ne mogu da prave spiskove ljudi koji su se prijavili za glasanje. Ti su spiskovi sad u ambasadama", zaključuje profesorka.

Izvor: N1