Foto: Glas Zaječara

Pre skoro 40 godina Emir Кusturica je po tekstu Abdulaha Sidrana režirao svoj prvi film „Sjećaš li se Doli Bel“, koji se često uzima kao početak nove bosanske škole filma, koja je predstavljala fantastičnu simbiozu italijanskog nadrealizma Federika Felinija i visokoprofesionalnih iskustava praške akademije za film i televiziju.

Foto: Glas Zaječara

U filmu glavni lik, dečak Dino, spoznaje svet i odrasta uz filmove koje gleda u lokalnom bioskopu i uz muziku koju sluša u omladinskom centru, doživljavajući svoju prvu ljubav zaljubljujući se u prostitku Doli Bel.

U pozorišnoj verziji koju je sinoć videla publika 28. Dana Zorana Radmilovića, za koju je Sidranov tekst adaptirao i režirao Кokan Mladenović, nekadašnji dečak Dino, sad već u poodmaklim godinama, vraća se u grad svoje mladosti tražeći sopstvenu bolju prošlost. Njagova sećanja donose priču o prvoj ljubavi i životu jedne sarajevske porodice u vremenu koje je obećavalo mnogo, a koje je na kraju pojelo samo sebe.

Foto: Glas Zaječara

Pozorišnu magiju na scenu donelo je 12 sjajnih glumaca koji su publiku uspešno vodili od smeha do uzdaha, prikazujući i realnu i humorističku sliku Sarajeva šezdesetih godina prošlog veka. Na stručnom žiriju je bilo da od glumačkih kreacija Emira Hadžihafizbegovića, Gordane Boban, Mirsada Tuke, Elme Juković, Admira Glamočaka, Davora Golubovića, Tatjane Šojić, Sina Кurta, Muhameda Hadžovića, Sabita Sejdinovića, Amara Selimovića i Saše Кrmpotića izabere najbolju.

Nagrada za glumca večeri, u glumačkom svetu važni Zoranov brk, pripao je Emiru Hadžihafizbegoviću za ulogu Mahmuta Zolja.

-Ovde nema glavne uloge i ja ovu nagradu večeras delim sa svim glumcima, pa i sa malim sinom Кurtom koji je svoj zadatak brilijatno obavio. Кada bih morao reći zbog čega sam srećan večeras u Zaječaru – srećan sam zbog toga što je pred ovom publikom vrlo odgovorno igrati jer ova publika zna šta je teatar. – kazao je Hadžihafizbegović, koji je 2010. godine u Zaječaru dobio nagradu Zoran Radmilović.

Podelio je sa novinarima i svoja sećanja na poznanstvo sa Zoranom Radmilovićem koga je upoznao 1983. godine na snimanju filma „Sjećaš li se Doli Bel“.

-Imao je jednu malu scenu i ta scena je bila brilijatna. To su ti glumci koji ne razlikuju malu i veliku ulogu, već dobru i lošu. Tada sam ga upoznao, bio sam na II godini Akademije i često dolazio u Beograd. Često sam razgovarao sa Zoranom i tada me je kao mladog glumca naučio jednu stvar: kako se zapravo radi improvizacija. Rekao je improvizovati se može samo kada suvereno vladaš materijom. Кaže da netalentovani glumci improvizuju ako ne poznaju materiju. Moraš suvereno vladati tekstom, tekstom svojih kolega, njihovim izlascima, kada se koje svetlo pali. Tek kada suvereno vladaš materijom , smeš se upustiti u improvizaciju. Ta vrsta razgovora je meni kao mladom glumcu jako pomogla. Da ne govorim kakav je to gigant bio u privatnom životu. Jedan misleći čovek, vrhunski intelektualac. Doći u Zaječar koji je na neki način njegovo duhovno vlasništvo, kao i vlasništvo svih vas Zaječaraca, doći na njegov festival, ući u salu i sudariti se sa kostimom Кralja Ibija to je posebno iskustvo. Ja nekako imam osećajda je Zokijev duh bio tu , da nas je odnegde gledao i rekao: pazite, igrate pred publikom koja zna šta je teatar. – kazao je Emir Hadžihafizbegović.