Prvi maj ili  Praznik rada, proistekao je iz tradicije radničkog pokreta. Na današnji dan 1. maja 1886. godine stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. 

Radnici su tamo mesecima agitovali za osmočasovno radno vreme i uoči 1. maja njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana, to je dovelo veći deo čikaške proizvodnje do zastoja.

foto:thinglink

Nasilja nije bilo u subotu i nedelju, 1. i 2. maja. U ponedeljak, 3. maja tuča u kojoj su učestvovale stotine, izbila je u Mek Kormik Riperu  između radnika članova sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao i onih koji nisu pripadali sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih.

Mnogobrojna i dobro naoružana policija brzo se palicama i vatrenim oružjem umešala kako bi povratila red. Ubili su 4 člana sindikata, a povređenih je bilo mnogo.

foto:thoughtco

Nakon incidenta, grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hajmarket. Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3.000 bile potpuni promašaj. Ali pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.

Gradske i državne vlasti pohapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt.

Dana 11. novembra 1887. godine četvorica, uključujući Parsonsa i Spajsa, su pogubljeni. Svi pogubljeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu.

Dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom 250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga, kako bi izrazili svoju solidarnost sa pogubljenim radnicima.

foto:washingtonpost

Od tada, na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.

Prvomajski uranak U Srbiji je narodni običaj i svetkovina koja se sastoji u tome da se 1. maja porani u prirodu ili čak da se ode dan ranije i uz logorsku vatru provede noć.

U severnoj i centralnoj Evropi, noć uoči prvog maja se naziva Valpurgina noć (po Svetoj Valpurgi). To je proslava plodnosti, prilikom koje se peva i pije do dugo u noć i pale se vatre.