Glumica Selena Ristić Vitomirović, i Aleksandra Stojković profesor u Ekonomsko – trgovinskoj školi održali su danas ispred ZAokreta pres konferenciju. Aleksandra je istakla da bez mladih ne možemo zaustaviti propadanje grada. Selena Ristić Vitomirović govorila je o problemima osoba sa invaliditetom.
Aleksandra Stojković, profesor ekonomske grupe predmeta u Ekonomsko-trgovinskoj školi, istakla je da ZAokret čine hrabri, dosledni i marljivi ljudi, spremni da ostvae brojne ciljeve za koje se oni zalažu.
„Ja ću, pre svega govoriti o najvažnijem resursu koji smatram da ovaj grad ima. Resurs sa kojim živim svakodnevno, već 28 godina u Ekonomsko-trgovinskoj školi, a to su mladi ljudi. Nažalost, mi smo se tog resursa odrekli. Dozvoljavamo da odlaze svakodnevno, a mi roditelji pričamo o tome, neka su srećni, i neka im je dobro tamo gde jesu pa će i nama biti dobro. Nažalost, to nije dobro ni za nas roditelje, a ni za grad. Bez mladih ljudi ne možemo zaustaviti propadanje grada. ZAokret će se zalagati da se stvore pozitivni uslovi za ostanak mladih. Pre svega u vidu pozitivnog privrednog ambijenta, što ne sme da guši razvoj njihovih inicijativa. Kroz predmet preduzetništvo koji predajem zadnjih par godina, vidim da su mladi ljudi spremni da rade i da se dokažu, ali im je potrebna naša podrška. Grad mora obezbediti resurse kojima će se podržati sve njihove inicijative. Jedino ulaganjem u mala preduzeća, porodična preduzeća, mi možemo obezbediti dugoročni opstanak grada. Pre 15 godina, otvorili smo obrazovni profil Turistički tehničar. Tu su došla kreativna, ambiciozna deca. Nažalost, danas niko od njih ne radi u struci. Oni koji su u Zaječaru, ne rade u struci, prekvalifikovali su se i na taj način obezbeđuju sebi kakvu takvu egzistenciju. Smatram da su turistički resursi ono čemu se moramo posvetiti i na tu stranu usmeriti mlade ljude, kroz različite podsticaje za rad. Zašto bismo kukali za stranim investitorima koji dobiju 10 hiljada evra po radnom mestu i posle par godina odu i ostave ljude bez posla. Za mene je strašno poniženje, loše sam se osećala kada je pre par meseci raspisan konkurs za prvu šansu, gde je deci koja su završila fakultet ponuđeno 24 hiljade dinara. To je toliko ponižavajuće za nekoga za fakultetskom diplomom da to prosto ne obezbeđuje ni dostojanstvo ni uslove za normalan život. Smatram da grad mora obezbediti sredstva koja će podsticajno delovati na razvoj njihovih inicijativa i da im se obezbede uslovi da rade i ostanu u Zaječaru. Verujte u ZAokret jer ZAokret veruje u Zaječar“.- istakla je Aleksandra Stojković.
Selena Ristić Vitomirović, istakla je da u ovom gradu živi mnogo dece, mladih i odraslih osoba sa invaliditetom. Prema njenim rečima ono što ovaj grad već godinama unazad ne radi, ne pruža nikakvu podršku koja je zagarantovana.
„Jedna od tih usluga jeste usluga ličnog pratioca. Vršenje diskriminacije, samim tim biva kada vi ne pružate uslugu koja je neophodna i ne smatrate da roditeljima treba da se izađe u susret. Da bi jedna porodica bila funkcionalna, pre svega je potrebna podrška roditeljima, a potom i deci. Ako roditelj ne može da radi, to dete ne može da stekne niti pravilno obrazovanje niti da se pravilno razvija u okviru svojih mogućnosti. 2013. u Srbiji je donet zakon o dodeli ličnog pratioca dece, i nakon toga, ministarstvo prosvete je uvelo patronažnog učitelja, tačnije odvojilo sredstva kojima su se patronažni učitelji dodeljivali i u Zaječaru deci kojima je ta pomoć bila potrebna. 2016. ta usluga prestaje. Jedan od roditelja se obraća gradskoj upravi i dobija zahtev, neću govoriti koji su roditelji u pitanju, ali samo da kažem da dokument postoji od 19. februara 2016. kada se prihvata zahtev određenog roditelja za plaćanje ličnog pratioca za dete sa smetnjama u razvoju, koje je u tom trenutku učenik trećeg razreda osnovne škole. Znate da lični pratioc ne znači samo pomoć tom roditelju, niti pomoć samo tom detetu, već znače i pomoć učiteljima i nastavnicima koji rade sa svom decom u tom odeljenju kako bi inkluzija mogla biti sprovedena na pravi način. Do danas, ta odluka nije sprovedena. Dete je sada osmi razred. U međuvremenu, otac je tužio grad Zaječar. To još uvek stoji u sudu u nekoj fioci i mi ne znamo, niti on zna šta će biti sa tom odlukom nadalje, niti sa presudom. Ono što se u međuvremenu dešavalo, takođe 2016. godine, udruženje „Iskrica“ uložilo je pritužbu na opet slučaj diskriminacije jer dete nema pratioca, pritom je to dete koje je u hraniteljskoj porodici. Dete nije dobilo ličnog pratioca godinama, ali je 2017. godine 15. marta, dete od strane poverenika za zaštitu ravnopravnosti dobija odluku i preporuku gradu kojom se dodeljuje lični pratioc. Rok za to je 30 dana od primljenog mišljenja sa preporukom. Ukoliko grad Zaječar ne ispuni to i ne dodeli se lični pratioc detetu, poverenik kaže da će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način. Dakle, odgovor grada Zaječara u tom trenutku jeste bio taj da nije bilo dovoljno sredstava. Na to, odgovor poverenika kaže, da nedostatak raspoloživih sredstava ne može se smatrati objektivnim i razumnim opravdanjem za razliku u postupanju ako državna ugovornica ne pokaže da je uložila maksimalan napor da upotrebi sva sredstva koja su na raspolaganju da prioritetno zadovolji minimum svojih obaveza. Propuštanjem da obezbedi dodatku podršku ličnih pratioca za decu i učenike, koju je ovaj vid podrške potreba, grad Zaječar onemogućio je detetu dodatnu podršku za obrazovanje i prekršio odredbe Člana 6 i 19 Zakona o zabrani diskriminacije. Ono što je jako važno reći jeste da 2016. godine namenski transferi koji stižu u Zaječar predviđaju, što se tiče socijalnih usluga, i ličnog pratioca. Ali, lični pratioc ne može da bude uvršten u rashod, da kažemo iz budžeta, zato što ne postoji i dalje nikakav pravilnik koji je usvojen. Svake godine izbegne se onog trenutka kada se budžet opredeljuje za narednu godinu, izbegne se usluga ličnog pratioca. Transferi koji stižu u naš grad su dovoljni, jer jedan lični pratioc košta na godišnjem nivou 600.000 dinara. Možemo slobodno da govorimo o nekim drugim davanjima koja su i te kako nepotrebna u odnosu na ono što je prioritet. U ovom trenutku ima dvadesetoro dece koja imaju potrebu za ličnim pratiocem. Ako se sve to izračuna na godišnjem nivou, dobićemo ili sijalice ili nešto, ali ja uopšte neću na taj način da govorim. Suština je da, bez obzira na to što postoje preporuke, što postoje odluke, što su ispoštovani zakonski normativi, ne postoji i dalje politička volja grada Zaječara, da na jedan način koji je neophodan, obezbedi svoj toj deci podršku kako bi se obrazovala i razvijala na jedan način na koji se razvijaju sva deca iz opšte populacije. Na koji način to može da se uradi? 2016. godine Udruženje „Iskrica“ organizovalo je akreditovanu obuku za obrazovno-vaspitnu asistenciju učenika sa smetnjama u razvoju. Tih osoba na birou ima 18. 2019. godine Udruženje za celebralnu dečiju paralizu organizovalo je, uz podršku grada i podršku Centra za socijalni rad, takođe obuku za lične pratioce gde imamo 25 stručnih ljudi i svi ti ljudi mogu da rade i pruže podršku ukoliko im grad pruži podršku. Nije realno da se očekuje od jedne porodice da sama participira za to, ukoliko, kažem, je u mesečnom nivou sa minimalcem to neki iznos od 37.000 – 40 otprilike. Probali smo sa medijima da napravimo i drugu priču. Insajder je dolazio, tačnije novinarska ekipa Insajdera bila je ovde, razgovarali su sa porodicom Marije Marković koja ima dete sa višestrukim smetnjama. Pokušali su tada da razgovaraju sa nekim iz Gradske uprave, niko nije hteo da ih primi. Ali, obećanje je bilo, 2018. na 2019. da će u 2019oj biti malom Đurađu dodeljen lični pratilac. Oni su otišli sa tim obećanjem, s obzirom da je telefonski bilo samo rečeno, nisu hteli da ih prime. Rečeno je da će sledeće godine doći da provere da li je ispunjeno obećanje i došli su. U decembru 2019. godine ekipa Insajdera je ponovo bila, naravno da lični pratilac nije obezbeđen, naravno da niko nije hteo da primi u Gradsku upravu ekipu Insajdera, priča je napravljena, drugi deo te priče zove se „kad sistem zakaže“. Ovde mogu da završim baš time. Mi smatramo da sredstva mogu da se odvajaju i i te kako ima sredstava ukoliko je stalna konferencija gradova donela odluku i preporuku da se od 2016. sredstva odvajaju za 125 lokalnih jedinica, koja spadaju u 3. i 4. grupu. Naš grad, ako to ne znaju svi, spada u drugu grupu. Mi spadamo u grupu onih koji imaju platu u visini, ili iznad republičkog proseka. Na koji način, ne znam, ali je suština da mi ta sredstva imamo. Gde sredstva odlaze ako su to namenska sredstva, to je pitanje možda i za novinare, za istraživačko novinarstvo, ukoliko znamo da je 16 usluga propisano iz socijalne zaštite. Socijalne usluge mogu da se pronađu bilo gde, sve ono što grad podržava i što ne podržava i na koji način podržava. Mi smatramo da taj prioritet mora da se, svakako, u jednom trenutku postavi kao prvi prioritet i da se svoj deci i svimmladim ljudima, jer oni nisu deca kao naša deca što se tiče godina, već tu podršku zahtevaju do 26. godine i tako se smatraju decom, ali i nakon toga postoji i druga vrsta personalne asistencije iz svega onoga što im je potrebno za život. U svakom slučaju, u ovom gradu kao i u svakom drugom, najvažnije je da jedni drugima pokažemo da je podrška sve ono što nas čini ljudima. Ukoliko podrška izostaje, grad ne može da napreduje i grad ne može da se pohvali bilo kakvim uspesima, ukoliko znamo da je diskriminacija ono što vodi ovaj grad. Kad izbori prođu, ako sve ostane na istom nivou, ja sa ovog mesta mogu da vam kažem da će ta diskriminacija biti mnogo mnogo veća, a onda ćemo možda svi zajedno da se zapitamo, konačno, da li smo zakazali u jednom trenutku kao društvo. Da li smo zakazali kao ljudi, jer nismo dozvolili da neko kaže i da neko izgovori istinu. Ćutali smo, savijali glavu i zabijali je u pesak. To ne smemo više da radimo. Znamo da je potreban zaokret. Ja mogu sa ovog mesta da kažem glasajte za 9, glasajte za zaokret, ali morate i vi prvo svi, i vi odrasli i vi stariji morate. Ako je Aleksandra govorila o mladim ljudima, onda vi morate da budete ti koji ćete da kažete pa ja neću svoje dete da gledam više preko Skajpa, već da se tu udarite i da kažete ej nisam ja najbitniji, nisu moji sebični motivi najbitniji, nisam najpametniji. Pametniji su ti koji su otišli. Zapitajte se zašto su vam deca otišla. Nisu ona otišla samo zbog egzistencije, već zbog mnogo mnogo drugih stvari koje se godinama talože. Mi verujemo u ZAokret i verujemo da je mnogo toga moguće. Verujemo u pravedno društvo i, iskreno, ja lično verujem da ova zemlja jednog dana ponovo može da bude zemlja za sve nas“– kazala je Selena Ristić Vitomirović.
Na novinarsko pitanje da je utvrđeno, praktično, da je prekršena odredba Zakona diskriminacije. Da li je neko od nadležnih odgovarao za to, Selena Ristić Vitomirović kaže:
„Jeste. Ne, ne, zato i kažem. Zato sam ovo i iznela. Nema nikakvih sankcija, ništa se nije desilo po tom pitanju“.
Na novinarsko pitanje da imajući u vidu da na predstojećim izborima neće imati kontrolore na izbornim mestima, da li veruju da će izbori proteći u dobrom redu i da će biti ispoštovana zakonska procedura, iz ZAokreta odgovaraju:
„Naravno da ne verujem zato što se to nije desilo ni do sada. Ne znam šta može da se desi u odnosu na republičke izbore, sada na lokalnim izborima. Šta je to u ovom kratkom periodu moglo da se desi da bude drukčije? Ne, ne verujem“.
