Master plan raspolaganja nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije čini listu vojnih nepokretnosti koje su predviđene za otuđenje. Među nepokretnostima su i zaječarske tvrđave.
Zaječarski bastioni izgrađeni u XIX veku sa imovinsko pravnog aspekta su vojni kompleksi u vlasništvu Ministarstva odbrane Srbije. Još preciznije, ovi objekti zvanično su u Master planu opisani kao skladišta.
Zvanično – utvrđenja nisu pod zaštitom države, pa su shodno tome kao vojna skladišta neki od njih već ranije bili stavljeni u prodaju.
Zaječarski planinari već nekoliko godina ulažu napore da ova vojna utvrđenja sačuvaju za generacije koje dolaze, i realizovali su nekoliko projekata, ali suvišno je reći da je bez podrške države njihova misija jako teško ostvariva.
Pre par godina, u okviru jednog od projekata, snimljen je i kratki dokumentarni film o ovim utvrđenjima, a uređena je i transverzala koja je popularisana u Srbiji, ali i u Evropi.
Nakon protesta građana Zaječara koji su organizovani povodom prodaje jednog od utvrđenja gradski oci obećali su da će preuzeti korake u cilju zaštite utvrđenja, ali se do dana današnjeg sa reči nije prešlo na dela.
Prema aktuelnom Master planu šest od osam utvrđenja kategorisana su kao objekti koji nisu neophodni za funkcionisanje vojske republike Srbije i kao takvi predviđeni su za prodaju.
Zaječarska utvrđenja u ovom trenutku čekaju kupca ili zaštitu države. Šta će prvo dočekati – pokazaće vreme.
Dosadašnja briga države navodi da se zapitamo šta je od ta dva moguća ishoda „hepi end“ za ove bisere srpske vojne arhitekture.
