Zaječarske avanture (III deo): Ispolitizovana deca i lažni profili

Koga god sam sreo šetajući ulicama Zaječara, svi po nešto zameraju gradonačelniku, ali po starom dobrom običaju, kažu meni ili komšiji, a ovako većina ćuti, zato smo tu mi pojedini da „lajemo“. Žale se ljudi na to kako, na primer, na trudničkom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru žena koja dolazi na porođaj, treba da ponese sve – ćebe, grejalicu, peškire, hranu...

Kao čoveku koji racionalno i objektivno razmišlja (trudim se da bude uvek tako), verujte da mi je više muka od pojedinih naših političara, ne samo zbog toga šta i kako rade, već zato što običan čovek ne može od njih da dođe do reči, a i kada dođe, onda im je retko po volji to što im on, običan smrtnik, poruči. Kao da su samoinicijativno došli na vlast, zaboravljaju da ih mi građani biramo, i da treba da rade za nas.

Moju novembarsku posetu Zaječaru obeležila su i negodovanja prema aktuelnom gradonačelniku Bošku Ničiću, koji je, sećate se, onomad pobedio kao opozicija, pa je prešao u poziciju, da bi građanima Zaječara bilo bolje.  A volim da podsećam ljude, ovako je govorio:

Sigurno neću preći u SNS i zašto bih kada ja imam svoju stranku. Razgovaraću sa njima ako hoće da se urazume i neke pristojne ljude predlože da sarađujemo, nemam ništa protiv. Ja sam na poslednjim republičkim izborima bio sa DS-om. Nemam odbojnost prema političkim strankama, ali imam prema ljudima koji preleću iz stranke u stranku i sa takvim ljudima ne želim da sarađujem”, ističe Ničić. (Izvor: Espreso.rs / Alo, 25.04.2017)

Elem, nisam to hteo da kažem. Čovek ima prava da leti i preleti gde hoće, ali glupo je da pritom, popljuje  sve što je prethodno radio, principe, moral (ako ga ima). Ali, to kod nas pali, ko se seća šta je ko prethodno radio, nije ni bitno, bitno je doći do fotelje, da je Makijaveli živ bio bi prilično iznenađen sredstvima koja se koriste zarad te neodoljive vlasti.

Koga god sam sreo šetajući ulicama Zaječara, svi po nešto zameraju gradonačelniku, ali po starom dobrom običaju, kažu meni ili komšiji, a ovako većina ćuti, zato smo tu mi pojedini da „lajemo“.

Žale se ljudi na to kako, na primer, na trudničkom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru žena koja dolazi na porođaj, treba da ponese sve – ćebe, grejalicu, peškire, hranu…

Žale se na male plate konstantno, smeta im što će dobiti Kapitol park, a da pritom nemaju para da plate osnovne dažbine.

Žale se i na to kako su im deca otišla iz grada, i kako će tek otići, bez obzira na to da li im za doručak isprže dva jaja… Jednostavno ljudi u Zaječaru se žale pojednicima, ali nikako onome kome treba. Strah je čudo.

Mogu da otvore i lažni profil na Fejsbuku, pa i tako da se žale, to je ovih dana u trendu, zna i gradonačelnik Ničić.

Elem, sve to nekako i mogu da shvatim, ali ne mogu da svarim kako nekome može da smeta rad sa decom?

Uzeću za primer, (ne, nije slučajno) Dečiji centar u Zaječaru, i deca koja tamo rade na sebi da bi sutra mislili svojom glavom i bili dobri ljudi?

Naime, Selenu Ristić – Vitomirović poznajem godinama, da ne kažem decenijama, i znam da sve što radi ima smisla, ne zatupljuje i ne može da škodi. Kako onda ona i deca sa kojom radi, smetaju vlastima u Zaječaru, jer navodno okreće decu protiv Ničića i njegovih saradnika? Prosto ne verujem da bilo ko može da pomisli da deca žele da se bave političarima, politikanstvom pre svega, i da uopšte njih zanima ko je ko?

Bilo bi dobro da ti koji misle da Ristićeva radi sa decom protiv njih, dođu lepo i vide šta ona radi, kako radi, da im pomognu, to su deca, vi, političari, nam stalno pričate kako radite sve zbog dece, a ovamo žene nemaju uslove da se porađaju, a oni koji žele da rade sa mladima odmah tu nešto nije u redu, posebno ako ih uče pravim vrednostima, demokratskim, ako ih uče slobodi, toleranciji, moralu.

Hajde malo probudite se, nismo u XII veku!

Deca jesu naše blago, i to mi obični dodirljivi ljudi možemo da kažemo. Možemo i da vidimo kako su besomučno ispolitizovana kada god se ukaže prilika za tim, jer treba im valjda ispirati mozak od rane mladosti? Zato političari, vi nenodriljivi, hajde malo posvetite se deci, na pravi način, ne na onaj da biste ubrali još koji politički poen kod velikog šefa, već onako ljudski, iskren, ako niste zaboravili šta to znači?

 Kraj