Reklame

U najmanju ruku bahato ponašanje Žandarmerije u više navrata ostavilo je bez teksta naše sugrađane koji su se u momentu sprovođenja njihovih akcija zatekli na licu mesta.

Pažnju javnosti najpre je privukao incident u noćnom baru „54“. O ovom incidentu više možete pročitati OVDE.

Taman što se prašina oko ovog incidenta slegla, kao pucanj je odjeknula vest da je Žandarmerija, u združenoj akciji sa policijom, sprovela zajedničku akciju u popularnom okupljalištu mladih – „Omladinskom centru“.

Uprava  „Omladinskog centra“ negodovala je povodom nezapamćene prekomerne i nadasve nepotrebne upotrebe sile:

Više o ovom događaju možete pročitati OVDE

Naš sugrađanin, Golub Dinulović, koji je bio svedok događaja koji se odigrao u Omladinskom centru, rešio je da o tome obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, odnosno ministra Nebojšu Stefanovića, verujući da je to njegova građanska dužnost i smatrajući da se mora preduzeti nešto ne bi li se praksi prekomerne upotrebe sile stalo na put.

„Prisustvovao sam akciji Žandarmerije u Omladinskom centru. Reč je o jednom od, ako ne i najpristojnijem mestu u Zaječaru koje okuplja mlade. Te večeri u Omladinskom centru bilo je dosta srednjoškolaca, nastupao je Madicine bend, čija je pevačica profesorka, koja je nastupala pred svojim učenicima. Odjednom upali su neki ljudi, sa fantomkama. Krenula je vika. Najpre sam pomislio da je reč o terorističkom napadu, međutim ispostavilo se da je reč o združenoj akciji policije i Žandarmerije. Jedan od ljudi probio se do bine, odgurnuo je pevačicu i krenuo da urla na nas. Sve to je trajalo oko pola sata. Naravno da nisu pronašli nikakvu drogu, sve je to bio, ja verujem, marketinški potez ministra policije, što sam i napisao u svom dopisu.“ – rekao je Golub Dinulović.

U pismu ministru Stefanoviću naš sugrađanin je, između ostalog, zahtevao bezbedonosnu procenu situacije, koja po  po propisima mora biti sačinjena pre angažovanja žandarmerije. Inače združene akcije policije i žandarmerije sprovode se  samo onda kada je reč o događajima visokog rizika, gde je prisutan veliki broj lica, i postoji visok stepen opasnosti. Što u datoj situaciji, u jednom lokalu u kome se nalazilo oko 200 srednjoškolaca, nikako nije bio slučaj.

Na njegovu kućnu adresu ubrzo je stigao odgovor spada u kategoriju: verovali ili ne.

U pismu koje mu je isporučeno NA KUĆNU ADRESU naloženo mu je da ispravi svoj zahtev za pristup informacijama, na koji mu ne mogu dati odgovor jer U ZAHTEVU NIJE NAVEO SVOJU ADRESU!

Verujemo da je reč o slovu zakona, ali više je nego očigledno da je organu koji je bio dužan da informacije pruži bilo poznato na kojoj kućnoj adresi stanuje lice koje je podnelo zahtev, u suprotnom zašto bi slali dopis kojim ga obaveštavaju kako da postupi?

Besmisleni odgovor nije pokolebao našeg Zaječarca, naprotiv: rešen je više nego ikada da do odgovora dođe.

Da li će mu odgovor i ovoga puta biti uskraćen jer je možda poslao pismo u koveri pogrešnih dimenzija, boje, ili na papiru nepropisne gramaže – ili će kratko i jasno biti uskraćen informacije po osnovu zaštite integriteta istrage – ostaje da sačekamo i vidimo, u nadi da se u međuvremenu nećemo naći na udaru bahatih pripadnika MUP-a.