Prava radnika u Srbiji su zaštićena Zakonom o radu, koji garantuje osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca. Ova prava uključuju pravo na pravednu zaradu, bezbedne i zdrave uslove rada, određeno radno vreme, dnevni i godišnji odmor, kao i pravo na zaštitu od diskriminacije i mobinga na radnom mestu.
Radnici imaju pravo na udruživanje u sindikate i kolektivno pregovaranje, što im omogućava da bolje zastupaju svoje interese. U Zaječaru, kao i u ostatku Srbije, radnici se mogu obratiti lokalnim sindikatima i inspekciji rada za pomoć i savetovanje u vezi sa svojim pravima.
Industrijska zona “Zapad” se raspada, a još nije ni počela sa radom
Takođe, postoje organizacije i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava radnika, pružajući podršku i informacije onima koji se suočavaju sa problemima na radnom mestu. Poštovanje radnih prava i zakonskih normi ključno je za obezbeđivanje dostojanstvenih uslova rada i socijalne sigurnosti.
Tomislav Petković o radnicima i pravima radnika
Kako radnik živi? Kakva su prava radnika? Kolika je plata? Da li poslodavac poštuje zakon? Da li su radnici u gorem položaju u Zaječaru nego u ostatku Srbije? Ovo su samo neka pitanja na koje je odgovore pokušao da da, Tomislav Petković, bivši sindikalac.
Tomislav Petković bio je predsednik sindikata u četiri mandata u JKP “Vodovod” Zaječar, i tri puta član u Izvršnom i glavnom odboru sindikata “Nezavisnost” na nivou države.
Prema njegovim rečima, radnik danas može da živi od svoje plate, ali sve to zavisi od mesta i firme gde radi. Što se tiče prava radnika – kaže da su ona sve manja i manja.
“Većina teško živi zato što gotovo svi rade za minimalac. Neki naravno imaju dobre plate, ali to je retkostu u državi Srbiji, a tek u Zaječaru. Prava radnika su na žalost sve manja i manja”, započinje Petković.
On se osvrnuo na 2000. godinu i kasniji period nakon promena, kada je, prema njegovim rečima, bio odličan period za radnike ali i sindikate.
“Nakon promena 2000. godine, radnik je bio zaštićeniji nego ranije i to je trajalo negde do 2012. godine, kada su uslovi za radnike postajali sve teži i teži. Nakon promena svi su se učlanjivali u sindikate. Sindikati su nikli svuda. Rađeni su seminari, edukacije, tribine. Mogu reći da je tada bila sindikalna ekspanzija i poštovao se kolektivni ugovor. Ali kao što sam rekao od 2012. godine sve kreće da se urušava”, objašnjava naš sagovornik.
Petković kaže da sada ne zna, pošto je u penziji, da li sindikati postoje i šta rade.
“Ne vidim nigde sindikalne aktivnosti. Nema više protesta za 1. maj, nema više nikakvih protesta. Opet da kažem, ne vidim bukvalno nikakve aktivnosti bilo kog sindikata”, kaže Tomislav Petković.
Sagovornik Glasa Zaječara kaže da radnik sada lakše može da dobije otkaz nego ranije, ali i teže da dođe do zaštite.
“Evo primera iz mog preduzeća iz 2012. godine. Mi smo imali primedbu na način obračuna zarade. Kao sindikat smo se obratili inspekciji rada. Oni su došli. Uradili su inspekcijski nalaz, pošto smo mi kazali da se ne poštuje kolektivni ugovor i sistematizacija rada, kao i cena rada, već se poštuje samo minimalac. Oni su sve to utvrdili ali se poslodavac žalio da nema dovoljno novca pošto su ograničeni budžetom. Međutim ubrzo je naš poslodavac dobio odgovor iz inspekcije, da to što nemaju novac nije opravdanje, već mora da poštuju ugovor o radu, kolektivni ugovor kao i cenu rada. Poslodavac nije imao prava na žalbu, i tako je naš poslodavac isplatio tri godine retroaktivno svu razliku u ceni koju je trebalo još tada da nam isplati”, objašnjava Petković.
Na naše pitanje da li je to moguće sada, Petković odgovora:
“Sada? Ne. Obratili smo se pre nekog vremena inspekciji rada sa raznim zahtevima oko ne plaćanja prekovrenog rada, ali njih je jedino zanimalo to da li je radnik dobio platnu listu. Ako je radnik dobio listu, tu se završava njihova nadležnost. Kako je plata obračunata? Koliki je iznos? Da li su poštovani procenti, i čak da li je radnik zaista dobio platu – to njih ne zanima. Bitna je samo platna lista. Za sve ostalo inspekcija upućuje radnike na sud”, kaže on.
Petković kaže, da ne zna gde i u kojim firmama sada ima sindikata kao i da ne zna šta oni rade.
“Opet ponavljam, čak ne znam ni da li se bave sindikalnom prodajom. Urušavanje sindikata je krenulo ranije. U sindikate su se učlanjivali radnici koji su politički aktivni, a zatim su postajali sindikalni lideri. Tako su sindikati polako gubili svojstva, a vođe su kalkulisale,” objašnjava Tomislav Petković.
Zbog takvog stanja u preduzećima i sindikatima, Petković kaže, da nema ko da zaštiti radnika.
“Zbog toga radnik treba da nađe dobrog advokata kao prvo. Zatim treba da spremi par stotina hiljada dinara za eventualni gubitak spora. Radnik je sada u lošoj situaciji jer treba sve sam da finansira, dok poslodavac svog advokata plaća iz budžeta firme. Znači, poslodavac to ne plaća iz svog džepa, dok je radnik prinuđen”, istče sagovornik Glasa Zaječara.
Tomislav Petković kaže da je nekada u privredi u Zaječaru radilo više od 20.000 ljudi, a da danas u privredi u Zaječaru radi jedva nešto preko 3.000 radnika.
“Evo jednog primera iz sindikata. Početkom 2000. sindikat “Nezavisnost” je imao sam 2.500 članova. Samostalni sindikat, koji je veći od nas imao je više. Ja ne znam sada gde ljudi rade osim u Javnom sektoru. Mogu da kažem da je privreda u Zaječaru mrtva, a sa privredom i sindikati”, objašnjava Petković kakva je situacija u Zaječaru.
Na naše pitanje kako je, i da li je moguće da se poboljšaju prava radnika u Zaječaru, Petković objašnjava:
“Moguće je, ako se prvo poštuju zakonske odredbe. Na žalost ono što piše u zakonu to se ne sprovodi. Evo jednog primera. Ako je neko V.D. direktor, potuno je zakonski regulisano da njegov mandate može da traje najviše godinu dana. Nakon godinu dana ista osoba ne može biti V.D., već se može izabrati neko drugi koji će tu biti do izbora direktora koji će biti izabran na četiri godine. Kod nas se u praksi dešava nešto sasvim drugačije. Neki sudovi to uvažavaju, ali neki ne. Neki sudovi čak prebacuju rešenje na druge. Zbog svega toga zakon koji je izričit, da V.D. direktor može ostati na toj funkciji najviše godinu dana, neki sudovi to ne poštuju. Oni se ograđuju tako da ta osoba nije razrešena. To shvatam da neko može ostati doživotni V.D. direktor”, uz osmeh kaže Petković.
Prava radnika u razvijenim zemljama
Sagovornik Glasa Zaječara kaže da ima saznanja da se u Evropi problemi radnika rešavaju u najviše tri ročišta na sudovima, dok je praksa u Srbiji drugačija.
“Kod nas suđenja traju tri i više godina, a smatraju se za hitan postupak”, kaže on i dodaje:
“Da opet pojasnim. Radnik u Srbiji ima tri puta. Jedan da trpi sve. Drugo da spremi živce i novac i da pokuša preko suda da potraži svoja prava. Treće put je odlazak u inostranstvo”.
Zaječar – stazama održivosti: Održivost zdravstvenog sistema u Zaječaru. Ima li razloga za brigu?
Petković kaže, da sve ljude koje poznaje u Zaječaru, uglavnom rade za minimalac, pa mu je zbog toga čudno, odakle prosek primanja u Zaječaru od 84.000 dinara.
Prosečna zarada u Srbiji i Zaječaru razlikuje se za 13,000 dinara
Prosečna bruto plata u Srbiji za april 2024. godine iznosila je 133.356 dinara, dok je prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa iznosila 96.614 dinara. U Zaječaru prosečna neto zarada iznosila je 83.744 dinara, što je skoro za 13.000 dinara manje od proseka u Srbiji.
Međutim Zaječarci kažu da prosečna plata od 83.744 dinara nije realna, i smatraju da to nije istina.
Zaječar – stazama održivosti: Da li u Zaječaru ima siromaštva?
“Ma daj. Kakvih 80.000 dinara. To je kao da jedan jede meso, drugi kupus, a u proseku jedemo sarmu”.
“Vama je do šale? Nađite drugog, manite mene ja sam star čovek”
“Hahahaha. Pa vas sunce “opalilo””.
“Ma 200.000 dinara je plata. Aj beži odavde. Ne nerviraj me”.
Ovo su samo neki od komentara Zaječaraca na to kolika je po statistici prosečna plata u gradu na Timoku.
Mnogi Zaječarci su napustili Zaječar
Takođe, veliki problem u gradu, je migracija stanovništva ka Beogradu i inostranstvu. Tako da kada se i pojavi neki investitor, nema kvalifikovane snage za rad.
Grad Zaječar je između dva popisa izgubio više od 10.000 stanovnika, a lokalna vlast smanjenje nezaposlenosti “maskira” odlaskom Zaječaraca “trbuhom za kruhom”.
Zaječar – stazama održivosti: Vazduh naš nasušni? Šta zaječarci udišu?
Bilo kako bilo, Zaječar se smanjuje. Da li Zaječar ima svetlu budućnost, to za sada ne može niko reći.
Održivi razvoj u svakom segmentu savremenog društva tema koja je sve aktuelnija
Ujedinjene nacije su 2015. godine na svom smitu usvojile Agendu 2030 koja se tiča ostvarivanju ciljeva održivog razvoja na globalnom nivou. Države potpisnice su se obavezale da će svaka na svom nacionalnom nivou doprinositi ostvarivanju ovih ciljeva. Republika Srbija je takođe potpisnik ove agende i u svrhu njene realizacije je formirala Multiresornu radnu grupu.
Ciljeva održivog razvoja ima ukupno 17 i svi su međusobno povezani i naslanjaju se jedan na drugi. Sve zajedno možemo posmatrati kroz tri dimenzije: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.
Zaječar – stazama održivosti: Značaj infrastrukture za grad kao što je Zaječar
Iako su definisani na globalnom nivou, ciljeve održivog razvoja je moguće ostvariti jedino ako svi mi u svojim zajednicama doprinosimo njihovom ostvarivanju.
Jedan od bitnih ciljeva održivog razvoja jeste pod nazivom “Održivi gradovi i zajednice”.
“Ovaj projekat realizuje Fondacija Iskorak, a finansiran je od strane C.S, Mott fondacije, u okviru Programa za lokalna rešenja globalnih izazova (Global Challengers – Local Solutions), koji vodi Akademija za razvoj filantropije u Poljskoj”.
