Reklame

Da li uobičajena floskula koju državni zvaničnici koriste u razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave oslikava pravo stanje grada? Da li više puta ponovljena laž može postati istina?

Teško! Ma ko god je, gde god i koliko puta izrekao.

To najbolje znamo mi koji živimo u Zaječaru, koji se ne može ni porediti sa gradom kakav je bio pre dve i više decenije, a kamoli sa gradovima iste veličine u drugim delovima Srbije. Od centra Timočke Krajine u svakom smislu postao je obična varošica a nikako primer za sve lokalne samouprave.

Saopštenje pres službe Gradske uprave o sastanku gradonačelnika Ničića sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem preneli su svi lokalni mediji. Pa i spornu rečenicu da je „Zaječar primer kako lokalne samouprave treba da rade“. To je na društvenim mrežama izazvalo lavinu komentara ozlojeđenih sugrađana, svesnih da odavde nisu pobegli samo oni koji nemaju kud ili oni bliski naprednjačkoj vlasti, čiji je najveći domet sadnja cveća na zelenim površinama i (ponovno) otvaranje biblioteke u Domu kulture u Kotlujevcu.

Ostalo je nejasno da li je ta rečenica konstatacija Elene Petrović, pomoćnice gradonačelnika za informisanje koja medijima šalje saopštenja, zaključak gradonačelnika Boška Ničića ili stav ministra Branka Ružića.

Poverovaćemo da je to izrekao ministar Ružić, a prvi čovek Zaječara se sa tim složio. To je i bila namera ovog saopštenja, zar ne?

Ako je to zaista tako, onda se Ničić samo zavarava da njega i učinak njegove vlasti državni vrh više ceni od (ne)uspeha vlasti okupljene oko njegovog dugogodišnjeg kompanjona Mirkovića.

Ružićeva koleginica iz Vlade Srbije, počasna građanka Zaječara i velika prijateljica Boškovog blizanca Saše Mirkovića, u više navrata je ranijih godina izgovarala gotovo istu rečenicu, da je Zaječar primer za druge opštine. Prvi put je to bilo pre tačno 4 godine na svečanoj akademiji povodom Dana grada.

Svoje „zapažanje“ ponovila je prilikom posete Zaječaru i nekoliko meseci kasnije.

Od septembra 2014. do februara do 2015.godine, između dve Zoranine posete Zaječaru i otvorene podrške Mirkoviću, besneo je pravi politički rat unutar SNS: Mirković je paranoično šutnuo sve naprednjake za koje je posumnjao da znaju da je Paunović novi poverenik stranke a IO SNS ga je na dramatičnoj sednici krajem oktobra isključio iz stranke. Njegova drugarica Zorana je nekako uspela da izgladi situaciju, pa je na Glavnom odboru SNS u januaru odlučeno da mu se ipak pruži još jedna prilika. Kao šlag na tortu došla je Zoranina poseta i njena izjava.

Kad uporedimo 2014. i 2018. u Zaječaru se ništa na bolje nije promenilo. Živi se sve teže, situacija je sve gora. Iako gradonačelnik koji više vremena provodi svađajući se sa sugrađanima na fejsbuku nego na svom radnom mestu i njegovi botovi koji upornim poltronisanjem samo iritiraju narod, pokušavaju da stvore sliku da Zaječar cveta i da ova vlast kobajagi nema kontiunitet sa onom prethodnom, baš je ovo nesrećno sročeno saopštenje iz Gradske uprave dokazalo suprotno.

Prvo, sva vlast u gradu je već pet godina u rukama Srpske napredne stranke (uz malu pomoć SPS); drugo, Vlada Srbije smatra da je Zaječar bio i ostao primer za ostale lokalne samouprave.

Sve je isto, samo njega nema…