Uprkos izričitom stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša situacija na medijskoj sceni, to se, od početka dijaloga sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije, u praksi još nije dogodilo”, piše u saopštenju šest medijskih udruženja, u kome koordinacionom telu Vlade za saradnju sa medijima postavljaju 13 zahteva.
“Stanje je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani. Zato je neophodno da vlast u Srbiji, brzim i efikasnim rešavanjem zahteva predstavnika Tima za dijalog, i na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi”, piše u saopštenju, uz očekivanje da Vladino Koordinaciono telo u septembru obavesti Tim za dijalog šta je preduzelo po njihovim zahtevima.
“Predstavnici vlasti (treba) hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, ‘strane agente’ i ‘izdajnike’”, prvi je zahtev Tima za dijalog, u kome su predstavnici NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM, Asocijacije Lokal pres i Asocijacija onlajn medija.
Dalji zahtevi odnose se na prestanak ugrožavanja rada nezavisnih medija (posebno Južnih vesti) od strane poreskih i drugih inspekcija, da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom (tužba ministra Stefanovića protiv Peščanika), da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, da vlast hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu.
“Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja iz Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje”, piše u saopštenju.
Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom, kaže se u saopštenju i dodaje da je ministar “nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi”.
Država treba hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika, a vlast na svim nivoima treba hitno da “prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja”.
Od Koordinacionog tela se traži još i da “u najkraćem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas”, da hitno pokrene postupak izmene podzakonskih akata, prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima, da se “hitno izjasni o lošem radu Saveta REM i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom”, kao i da “hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”.
“Hitno je potrebno u javnu sferu vratiti dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, kao i da, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i
demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti”, zaključuje se u saopštenju medijskih udruženja koja su u Timu za dijalog.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović izjavio je za N1 da “Vlada ima mogućnost da poboljša stanje na medijskoj sceni, imaju alate, a dovoljno bi unapredili medijsku scenu i samo da je malo ostave na miru – to bi bio veliki pomak”.
Istog dana kada su udruženja saopštila svoje zahteve, u Beogradu su se sastali predsednik Srbije
Aleksandar Vučić i šef Misije OEBS u Beogradu Andrea Oricio.
“Šef Misije OEBS zadovoljan je ‘konstruktivnim pristupom radne grupe (za izradu medijske strategije), jer se na svakom sastanku ostvari određeni napredak”, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.
Izvor: ISTINOMER
