Naziva se još i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst), Velika četrdesetnica (zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana).

Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna.

U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja.

Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino.

Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvoljna je riba. Dodatno razrešenje na ulje i vino je i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence.

Prva tri dana ovog posta (ponedeljak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređeosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe.

Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije.

Na Veliki petak se ne jede ništa.

Na Veliku subotu, po završetku Liturgije hleb i voda (suhojedenje).