U prethodne tri godine, od 2020. do kraja 2022, sa srpskih pruga vozovi su iskliznuli 194 puta, podaci su Srbija Kargo. Statistika Agencije EU za železnice pokazuje da je u istom periodu u 18 zemalja Evropske unije bilo oko 180 iskliznuća vozova, piše Media reform centar Niš.
Jasno je da Srbija prednjači u železničkim nezgodama, a neretko su kraj šina završavali vagoni cisterne puni opasnih materija. Stručnjaci upozoravaju da na ovakvu negativnu statistiku u glavnoj meri utiče nebriga, neodržavanje pruge kao i zastareli vozovi i kompletna infrastruktura.
25. decembar 2022. godine Srbija će pamtiti kao dan kada se desila jedna od najopasnijih železničkih nesreća poslednjih godina. Nedaleko od Pirota iskliznula je kompozicija koja je prevozila cisterne sa ukupno 900 tona amonijaka, od čega je 20 tona iscurelo.
Kao posledica nesreće i okolnosti koje su je pratile sa zatvaranjem auto-puta i evakuacijom stanovništva, 50 ljudi je hospitalozovano, a dvoje preminulo. U danima posle nesreće dotrajala pruga je dijagnostifikovana kao najveći problem. Rekonstrukcija deonice od Niša do Dimitrovgrada je dugo u planu, nadležni su govorili da je obezbeđen i novac, ali i danas je pruga ista kao što je bila i prethodnih decenija. Samo u sve gorem stanju.
Dva dana nakon nesreće premijerka Ana Brnabić rekla je „da se nesreće dešavaju svuda“.
Da li bi bilo bolje da imamo bolju železničku mrežu? Svakako. Da li bi bilo sigurnije? Svakako. Ne možete da stignete da uradite sve, ni za deset godina, ni za 15, ne možete da uradite stvari koje nisu rađene 40 i 50 godina – rekla je ona novinarima 27. decembra, kako je prenela Slobodna Evropa.
Brojevi pokazuju da su na srpskim prugama od januara 2020. godine, pa sve do kraja 2022. godine ukupno zabeležena 194 iskliznuća, u proseku 65 godišnje. U Rumuniji, zemlji Evropske unije koja beleži najveći broj iskliznuća u odnosu na ostale članice, prosek je 24. To je više nego duplo manje u odnosu na Srbiju, pokazuju podaci Agencije Evropske Unije za železnice.
Prema podacima iste agencije, u 18 zemalja EU (Mađarska, Rumunija, Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Letonija, Norveška, Portugal, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo, članica do decembra 2020.) zabeležena su najmanje 182 iskliznuća vozova sa šina za isti period od 3 godine.
Rumunija, u odnosu na ostale države, broji najveći broj iskliznuća – ukupno 73 u tom periodu. Nakon nje je Češka sa najmanje 28 iskliznuća, sledi je Mađarska sa 21, a potom i Nemačka sa 16 takvih slučajeva. Nama susedna Hrvatska za period od 2020. do 2022. broji ukupno dva iskliznuća, dok Portugal nije imao nijedan ovakav slučaj.
U Srbiji niz nastavljen i u 2023. godini
Prvo iskliznuće voza sa šina u ovoj godini desilo se 24. januara oko 1.30 ujutru, kada se cisterna prevrnula, odnosno, nije ostala na sopstvenim točkovima, na ulazu u železničku stanicu u Subotici. „Kombinovani Prevoz” je bio prevoznik, a opasna materija, do čijeg curenja nije došlo, bio je zapaljiv gas propan.
Tri dana kasnije, dve vagon-cisterne, natovarene fosfornom kiselinom, iskliznule su sa šina u Zaječaru. Do prevrtanja nije došlo, kao ni do curenja opasne materije. Više od mesec dana kasnije, u Zaječaru se sličan događaj ponovio. Šestog marta kod mesta Trnavac, na pruzi Zaječar – Negotin je iskliznuo putnički voz.
Ozbiljnije iskliznuće voza sa šina, nakon Subotice, desilo se 8. aprila oko 10.45 ujutru između stanice Crvenka i Sivac. Tada su sa koloseka iskliznula četiri teretna vagona koja su prevozila melasu. Manje od mesec dana kasnije, u Zaječaru se dogodilo četvrto iskliznuće voza za pet meseci, kada su 30. aprila iskliznule dve cisterne koje su prevozile sumpornu kiselinu. Curenja nije bilo. Svega nekoliko dana kasnije, 100 metara od glavne stanice u Zaječaru jedna osovina putničkog voza ispala je sa šina. U Šapcu je zatim, 6. juna iskliznuo vagon sa ugljem.
Poslednja nezgoda na šinama Srbije, kako je pisao Danas, dogodila se 24. juna kod Požege, kada je došlo do iskliznuća tri cisterne, sa po jednom osovinom, natovarene gasom. Srbija Kargo je saopštilo da do curenja nije došlo, kao i da nema opasnosti po okolinu i stanovnike. U pitanju su cisterne NIS-a.
Skoro 100 vrsta opasnih materija prevozi se srpskim prugama
Opasne materije koje su se prevozile na području koju pokriva preduzeće Infrastrukture, od 2021. godine do kraja aprila ove godine, broje skoro 100 različitih supstanci i jedinjenja. Od bezvodnog amonijaka, butana, parfimerijskih proizvoda, do rastopljenog sumpora i materija opasnih po životnu sredinu, koje su na dostavljenoj listi imenovane kao opasne materije.
Većina opasnih materija koje prevoze vozovi na srpskim prugama je zapaljiva, a njihov prevoz podrazumeva niz transportnih rizika, poput njihovog curenja ili izlivanja. Portparol Infrastrukture železnice Srbije je za Euronews konstatovao da je svaki deseti teretni voz natovaren nekom opasnom materijom, a da ih godišnje bude više od 5.000.
Jedna od supstanci koja se prevozi jeste i sirova nafta, koja bi mogla da procuri ukoliko se vagon prevrne, što dalje znači izazivanje ekološke katastrofe ili u pojedinim slučajevima i požar.
Iako je iskliznuće putničkih, kao i vozova koji prevoze opasan teret, relativno česta pojava, prevrtanje osovina, pri čemu vagon-cisterna ne ostaje u uspravnom položaju i na šinama, ređe je, ali opasnije. U poslednje dve godine desilo se pet takvih prevrtanja, pri čemu smo poslednja tri spomenuli.
Podsećanja radi, dva prevrtanja voza sa šina tokom 2021. godine, desila su se 2. maja u tunelu Ujevac i 14. jula između stanica Bor i Zagrađa. Oba puta je, prema informacijama Infrastruktura prevoznik bio Srbija Kargo.
Šta su uzroci i kada ćemo do EU standarda?
Pored brojnih iskliznuća, mnoge deonice u železničkom sistemu Srbije zahtevaju laganu vožnju. Kompozicije se izuzetno sporo kreću zbog loše pruge, pa je svaki prelaz tom rutom i potencijalna opasnost.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Branislav Bošković za iskliznuća i iskakanja vozova sa šina krivi stare kompozicije i stare pruge, ali i nebrigu i nemar.
Na veliki broj incidenata u železničkom saobraćaju utiče dugogodišnja nebriga o pruzi ili stare lokomotive i vagoni, s obzirom na to da se protokoli uglavnom poštuju. Naše železnice nisu održavane prethodnih 20 godina i sada im treba isto toliko vremena kako bi se oporavile. Sigurno je neodržavanje pruga ključan problem – podvukao je Bošković, a preneo je Euronews.
I sam ministar saobraćaja Goran Vesić u više navrata je potvrdio lošu sliku srpskih pruga, a prema njegovim rečima do prošle godine je Srbija imala 0 kilometra brzih pruga. Posle izgradnje deonice od Beograda do Novog Sada ima 75 kilometara brze pruge, a ministar najavljuje još 33 kilometara do kraja 2024.
Evropska unija finansira železničku infrastrukturu u Srbiji u želji da se standardi i u ovoj oblasti približe. Iako je novac za rekonstrukciju deonice od Niša do Dimitrovgrada, gde se i desila nesreća sa curenjem amonijaka odobren još 2018. godine, pruga još nije rekonstruisana.
To što se desilo na pruzi Niš – Dimitrovgrad da se čekalo 4 godine da se raspiše tender to se dok sam ja ministar više neće desiti, zato što će neko zbog toga da odgovara, jer to nije normalno. Ako smo dobili novac moramo da ga potrošimo. Zato sam tražio rekonstrukciju 5 regionalnih pruga i već radimo projekte – pruga Sombor- Vrbas, zatim Pančevo-Zrenjanin-Subotica, treća pruga je od Male Krsne prema Boru, četvrta je Ruma-Šabac-Loznica, a peta je Stalać-Kraljevo-Rudnica – istakao je Vesić, a prenosi Euronews.
On je podvukao da izgradnja pomenute deonice do Dimitrovgrada i granice sa Bugarskom počinje u julu ove godine, a da su izvođaču bugarski „Trejs“ i italijanska kompanija „Armatori Ferroviari“.
Pored toga, iz EU je odobreno i finansiranje rekonstrukcije železničke „žile kucavice“, pruge od Niša do Beograda. Vrednost radova je 2.75 milijardi evra, a rok za završetak izgradnje tri i po godine.
* Tekst je nastao u okviru Akademije za razvoj lokalnih medija koju sprovodi Media i reform centar Niš, uz podršku Američke ambasade u Srbiji. Osnovni cilj programa je podučavanje mladih novinara/ki i studenata/kinja novinarstva, kao i aktivnih građana/ki u južnoj i istočnoj Srbiji, kako bi se olakšalo njihovo zapošljavanje i kako bi postali konkurentniji na tržištu.
Izvor: N1
