Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik svetitelja i podvižnika Svetog Kirijaka Otšelnika. U narodu je sutrašnji praznik poznatiji pod nazivom Miholjdan, a veliki je broj narodnih verovanja vezan za ovaj dan.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik svetitelja i podvižnika Svetog Kirijaka Otšelnika.
Prepodobni Kirijak Otšelnik rođen je u Korintu, od roditelja Jovana i Evdokije. U ranoj mladosti čitanje Svetog pisma probudilo je želju za duhovnim životom i povelo je Prepodobnog Kirijaka put Jerusalima, gde je stupio u manastir.
Prepodobni Kirijak Otšelnik smatra se jednim od stubova hrišćanstva i moćnim isceliteljem bolesnih.
U narodu je ovaj praznik poznatiji je pod nazivom Miholjdan. Sam naziv Miholjdan, pretpostavlja se, potiče iz primorskih krajeva, u kojima na ovaj dan pomorci proslavljaju Svetog Miholja ( Svetog Mihovila , odnosno Arhangela Mihaila, prim.aut. ).
Postoji veliki broj narodnih običaja koji su vezani za Miholjdan, a jedan od najpoznatijih vezan je za predviđanje vremenskih prilika. Naime, veruje se da na Miholjdan zaista počinje jesen, a Miholjsko leto po verovanju najavljuje oštru zimu.
Miholjdan je u narodu poznat i kao „mišiji dan“, jer se veruje da miševi i poljske životinjice koje do ovog dana u svoje brloge nisu dopremile zimnicu umiru na ovaj dan.
U primorju moreplovci na današnji dan ne isplovljavaju na more, jer se veruje da se Miholjdan proslavlja kod kuće, pa se tek po svetkovini odlazi na more. U Boki Kotorskoj Miholjdan se naziva i gospodskim praznikom, jer su ovaj praznik slavile brojne ugledne, admiralske i moreplovačke porodice.
Miholjsko leto u narodu se još naziva i „sirotinjskim letom“, jer se tokom Miholjskog leta o svojim imanjima staraju oni koji su prinuđeni da do tada nadniče na tuđim imanjima. U ovom periodu godine održavane su i tradicionalne „milosrdne mobe“, kada se u pomoć priskakalo udovičkim i onim domaćinstvima koja nisu uspela da se postaraju za svoju letinu zbog malog broja muških glava.
