Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski, rođen je u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost ka duhovnom zvanju.
Na Prvom Vaseljenskom saboru održanom u Nikeji Sveti Atanasije se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošću za Pravoslavlje.
On je veoma doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a Pravoslavlje utvrdi, autor je teksta „Simvol Vere“, koji je na ovom Saboru usvojen.
Po smrti Aleksandrovoj Atanasije bi izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog.
Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije.
Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici.
Bio je prinuđen kriti se od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo.
Sveti Atanasije Veliki zaštitnik je drvorezbara, tkalja, proizvođača ćilima i tepiha, zlatara, srebrnara, oni koji obrađuju neplemenite metale, umetnički livci i druge umetničke zanatlije.
Narod ovaj praznik zove i Čumin dan, i veruje ko se u ovaj dan razboli, da neće ostati živ.
Narodno verovanje kaže, da se na ovaj dan navršuje tačno pola zime.
Svetog Atanasija slave i terzije. Žene toga dana ne predu i ne tkaju.
U našim krajevima, narod Svetog Atanasija smatra jednim od zaštitnika od nepogoda i oluja. Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao ovog monaha prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.
Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na ovaj dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni. U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na ovak dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice neće dobro da rade.
