Zaječarska inicijativa je tokom 2018. godine, u saradnji sa Fondacijom Iskorak i Međunarodnim centrom Olof Palme, pokrenula istraživanje o kvalitetu života građana na teritoriji Grada Zaječara, pod nazivom “Vitalni znaci”.
“Vitalni znaci” je međunarodno prihvaćena metodologija dubinskog istraživanja jedne zajednice koja se danas sprovodi širom Evrope i sveta, a koju je osmislila i prvi put primenila Fondacija Toronto zajednice iz Kanade. Ideja je da se ovo istražovanje sprovodi svake 2 godine.
Istraživanje se temelji na multidisciplinarnom pristupu. S jedne strane ono prikupljanje statističkih podataka koji daju realnu sliku o kvalitetu života u Zaječaru, dok se s druge strane, ispituju i mišljenja i stavovi javnosti, što daje lični pečat istraživanju. Način na koji ljudi doživljavaju zajednicu u kojoj žive i kako se u njoj osećaju je jednako važno kao i statistika.
Što se kretanja broja učenika u Zaječaru tiče, suština je da je taj niz opadajući, ali takođe opada i broj odeljenja. Broj Matičnih osnovnih škola je 11, dok su odeljenja od 24 u 2012. godina sada spala na 22.
U 2012. godini broj učenika upisanih u osnovnim školama – područnim odeljenjima nižih razreda, iznosio 286, a nakon 10 godina, 2022, taj broj je 156, skoro za polovinu manji.
Broj učenika upisanih u osnovnim školama nižih razreda – područnim odeljenjima, je 88, dok je ove godine taj broj 52.
Što se tiče broja upisanih učenika u nižim razredima osnovnih škola – matične škole on je 2012 bio 1.689, dok je ove godine taj broj 1.394. U višim razredima 2012. godine upisano je 1.872, dok je ove godine taj broj 1.545.
U Gimnaziji u Zaječaru 2012. godine upisano je 459 učenika, a ono što je zanimljivo je to da nakon pada broja upisanih 2017. godine na 340, beleži se konstantni rast upisanih učenika, tako da je 2022. godine upisano 380.
U trogodišnjim stručnim školama 2012. godine upisano je 507 učenika, dok je deset godina kasnije taj broj 230. Ono što je i ovde interesantno, za nekoliko učenika više je upisano nego 2019. godine.
U četvorogodišnjim stručnim školama 2012. godine upisano je 1.808 učenika, a broj upisanih je padao iz godine u godinu, tako da je ove upisan 1.421 učenik.
Broj učenika koji završava četvorogodišnju stručnu školu iznosio je 2012. godine, 422, dok je ove godine školu završilo 375 učenika.
Smanjio se i broj učenika koji završava trogodišnje srednje škole, koji je 2012 bio 132, dok je ove godine taj broj 63 učenika.
Broj onih koji su završili osnovnu školu 2012. godine je bio 571, dok je ove godine osmi razred završilo 428 učenika.
Ukupan broj učenika u srednjim školama 2012. godine je iznosio 2.872, 2017 – 2266, 2019 – 2081, dok je je u ovoj godini taj broj 2.031 učenik.
Prema rečima Srđana Stanojevića, direktora Gimnazije u Zaječaru, uz neke skokove koji su bili od 2010. do 2012. godine i na prelazu od 2017. ka 2018. godini, broj je opadajući.
“Generalno je sličan trend za čitav okrug. Bilans je da je u periodu od 2003. kada je bilo 713 učenika pa do 2020. kada je ukupno bilo 429 učenika, broj opao za skoro 10 odeljenja. Ovo su podaci za osnovne škole. Srednje škole još uvek nemaju toliko problema sa upisom učenika jer veliki broj njih dođe i sa strane, dakle nisu iz Zaječara. Sledeće godine bi trebalo da se uradi ponovo mreža osnovnih škola i iskreno se nadamo da će naše škole opstati, mada, postoji rizik od zatvaranja pojedinih seoskih škola zbog malog broja učenika”, istakao je Stanojević.
Kako je Stanojević istakao, kada je u pitanju finansiranje, bilo je mnogo problema od 2014. do 2016. godine, međutim, od tada, lokalna samouprava i država su polako uvodili red u finansiranje, tako da danas, kako on dodaje, mogu biti zadovoljni kako to funkcioniše, uz napomenu “da za neke veće investicije uglavnom pišu projekte Ministarstvu prosvete i Ministarstvu pravde”.
“Rekonstrukcija srednjoškolskog centra je u planu, ne znam kada će se realizovati, prilično sporo ide postupak pripreme objekata za to. Urađeni su projekti, urađena je preparcelizacija, valjda treba uraditi i ozakonjenje i, koliko sam upoznat, ponovo se radi na izradi Urbanističkog projekta za rekonstrukciju i dogradnju”, objašnjava direktor Gimnazije.
Kada je Gimnazija u pitanju, Stanojević ističe, da je škola prilično dobro opremljena, otvorili su sada i Mejkers lab, prostor koji ima radionicu, VR učionicu, 3D štampač, ogroman TV, super računare i drugo.
“Svi kabineti imaju nove računare za nastavnike, velike televizore, brzi internet, imamo šest kabineta za računarstvo i informatiku. Naravno, potrebno je još srediti, recimo kabinet hemije i za to treba napisati projekat, rekonstruisati fiskulturnu salu i još po nešto”, kaže on.
Stanojević napominje da se kod njih broj učenika nešto uvećava poslednjih godina, počev od 2016. pa do 2021. godine.
“Broj se kretao ovako: 366, 346, 358, 365, 384, 381. Tu je više razloga, uvođenje odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, uvođenje opšte mature, verovatno i kvalitetan rad koleginica i kolega u školi. Takođe, možemo biti zadovoljni rezultatima naših učenika na takmičenjima, koji su sve bolji i bolji”, zaključio je direktor Gimnazije u Zaječaru.
Nastavnik Mladen Šljivović, ističe da je činjenica da im postojeći budžet ne daje prostor za napredovanje i da nisu baš u zavidnom položaju.
“Ono što jeste primetno je da se škole lagano okreću ka spoljašnim izvorima finansija poput Erasmus projekta ili donacija. Gimnazija je imala ogromnu sreću da zahvaljujući entuzijazmu nekolicine nastavnika uspe da upadne u oči Grupi za obrazovanje i da od njih dobije sredstava za Mejkers lab. Očekujem da to mesto bude oslonac za unapređene nastave ne samo u gimnaziji, već i drugim školama koje budu htele da sarađuju”, objašnjava Šljivović i dodaje “da sa druge strane ostaje veliki problem mali broj vannastavnih aktivnosti”.
On se pita kako u gradu u kome većinu omladine čine srednjoškolci i osnovci neshvatljivo je da ih skoro sve zaobilazi.
“Nemamo kurseve ili organizovane aktivnosti namenjene srednjoškolcima, a ono što im je ponuđeno kao da ih namerno promašuje. Tu decu kao da niko ne vidi. Obrazovanje se ne svodi samo na formalno u školi, već ga čini čiitav niz aktivnosti. E, tu Zaječar greši i gubi dosta”, zaključio je Šljivović.
