Udruženje za česme ove godine završilo je tri bitna projekta koja su obeležila 2019 godinu. Prvi projekat je urađen u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine Za Eko savest, česma na gradskom tgru i treći projekat je izrada elaborata o rezervama arterske vode.
Predsednik Udruženja Za česme Aleksandar Marijanović iskazao je zadovoljstvo što nakon četvrt veka na glavnoj česmi na skveru sada ide arterska voda dobrog kvaliteta u punom kapacitetu.
„Voda na novoj česmi je odličnog kvaliteta, dolazi malo do što se kaže prskanja iz postavljenih lula ali sada imamo i mogućnost regulacije pritiska zbog postavljene pumpe tako da ćemo ga prilagoditi da voda teče na sve četiri lule ali da ne prska sa strane. Nema potrebe da trošimo bespotrebno bogatstvo koje imamo. Na proleće će se voda koja istekne iz česme koristiti za fontanu majka i dete“-rekao je Marijanović.
Boban Pogarčić je konferenciji za novinare govorio o projektu Za Eko savest koji je sproveden kroz tri multimedijalna događaja.
„Krajem avgusta smo na Straroj planini u Balta Berilovcu govorili o mini hidro elektranama i zaštiti vodotokova. Drugi događaj je organizovan kod Tackove česme gde se govorilo o arhitekturi i ekologiji gde je prikazan film pokojnog Gorana Redžepija koji se bavi ekologijom u arhitekturi, pametne zgrade, izolacije itd. i treći događaj organizovan u Zaječaru gde smo govorili o zaječarskim česmama i daljim planovima“- objašnjava Pogarčić koji je najavio da će Udruženje aplicirati za projekat kod Ministarstva ekologije i zaštite životne sredine da u Zaječaru bude pokrenut letnji ekološki festival ali je problem u tome što Ministarstvo svake godine kasni sa raspisivanjem konkursa.
O najbitnijem projektu Udruženja izradi elaborata o rezervama arterske vode govorio je Nikola Šarčević koji je naglasio da je ovim projektom dobijena najpribližnija slika o količini vode koja postoji ispod grada.
„Preliminarnim rezultatima ustanovljeno je da geološki gledano postoje dva podzemna kolektora vode ispod grada Zaječara, u Kotlujevcu i u samom centru grada.Ovo što smo uradili sa česmom na skveru omogućilo nam je da nakon revitalizacije bušotine i čišćenja filtera spustimo bunarsku pumpu kako bi sa različtim kapacitetima uspeli da eksploatišemo vodu. To je veoma bitna stvar jer po prvi put možemo da kažemo tačno koje su to zone prihranjivanja, koji je protok vode i vidimo radijus dejstva. Ovih dana smo vršili istraživanja sa tri različita kapaciteta zbog kojih su ostale česme na kratko presušile. Tako da sada imamo jasniju sliku koji protok vode je potreban da ostale česme rade nesmetano“-rekao je Šarčević.
