Reklame


Ekološko udruženje „Čukaru Peki“ postoji nepune četiri godine,  i bavi se isključivo zaštitom interesa meštana okolnih sela (Slatina, Metovnica, Brestovac) i prigradskih naselja Bora koja su u zoni dejstva rada novoizgrađenog rudnika bakra ,,Čukaru Peki“. Naprsline na građevinskim objektima, izlivanje industrijske – rudničke otpadne vode, gubitak pijaće vode i konstantna uznemirenost zbog neizvesne budućnosti problemi su sa kojima se meštani svakodnevno suočavaju.

Početak radova na rudniku Čukaru Peki označio je ujedno i početak golgote za meštane Slatine, Metovnice, Brestovca, ali i stanovnika prigradskih naselja Bora, onih koji se nalaze u zoni rada ovog novoizgrađenog rudnika.

Oštećenja na stambenim i ekonomskim objektima, presušivanje izvorišta pijaće vode, kao i izlivanje otpadnih voda u Brestovačku reku i Grčavu deo su problema sa kojima se meštani svakodnevno suočavaju. Problem koji nadmašuje sve napred pomenute je konstantni strah zbog neizvesne budućnosti, a koji proističe iz nedovoljne informisanosti građana o njihovim pravima, odnosno obavezama vlasnika rudnika.

Zoran Janković

Oko polovina domaćinstava u Metovnici žestoko je pogođeno naprslinama na građevinskim objektima. Ta ista domaćinstva koja su najbliža izvoru tih destrukcija, a to je rudnik Čukaru Peki, ima problem sa nestankom ili smanjenjem izdašnosti svojih prirodnih izvorišta vode. Što je rudnik bliži nekom naseljenom mestu koje nema gradski vodovod, a govorimo o meštanima koji nemaju gradski vodovod, već vekovima imaju svoje izvore i svoje bunare, poznato je u hidrologiji da se nivo spušta i da se potpuno gubi voda. To se upravo dešava. Naredni problem je zagađenje reke, u pitanju je Brestovačka reka koja tu protiče, meštani se napajaju vekovima tom vodom – koriste je za svoju poljoprivrednu delatnost. Sva ta domaćinstva žive upravo od poljoprivrede. Tu se dogodio jedan ekstremni događaj, 2020. godine prilikom izgradnje rudarskog okna za ekspoloataciju došlo je do iznenadnog proboja vode i mešanja vode sa rudom, i naravno na površinu je voda izbijala protokom od oko 50 litara u sekundi. Višak vode iz rudnika sprovedena je pravo u reku. Ta voda bila je prepuna bakar sulfata, veoma karakteristične boje. Voda je bila tirkizno plava – tirkizno zeleno. Nizvodno od tog proboja i uliva te industrijske vode u Brestovačku reku došlo je do pomora riba. Sa pomorom riba upoznato je i udruženje ribolovaca iz Zaječara. Jedno od pogođenih  domaćinstava, koje se bavi isključivo uzgojem koza bilo je veoma pogođeno ovim incidentom, jer koze uopšte nisu htele da piju tu vodu. To je prvi  znak da je voda nečista.“ – izjavio je Zoran Janković, član Upravnog odbora Udruženja „Čukaru Peki“

Oštećenja na građevinskim objektima proizvod su aktivnosti rudnika

Udruženje „Čukaru Peki“ uložilo je značajne napore da sa ovim problemima upozna lokalnu samoupravu, upravu samog rudnika „Čukaru Peki“, ali i Vladu Republike Srbije, kao i resorna ministarstva. U periodu koji je usledio nakon incidenata udruženje je uputilo više stotna dopisa, što je konačno urodilo plodom. No, članovi udruženja smatraju da pravi posao tek predstoji. Uz podršku Zaječarske inicijative realizovalo je projekat usmeren na obaveštavanje građana o pravima koja slede iz Zakona o zaštiti životne sredine i ostalih zakona koji regulišu ekološka pitanja.

Naš projekat je upravo da utvrdimo trenutno stanje Brestovačke reke. Napomenuću samo da je borsko rudarstvo staro 120 godina i da nikada ta Brestovačka reka nije bila dotaknuta borskim rudarenjem, ali od kako je taj novi i potpuno nezavisni rudnik „Čukaru Peki“ počeo sa radom to je potpuno suprotno. Brestovačka reka, jedina od tri reke koje su u okolini Bora a koje su bile potpuno čiste, je zagađena. Zagađenja sada ima manje, i domaćin koji se bavi uzgojem koza kaže da su koze konačno počele da piju vodu, međutim rečno korito ostaje dugi niz godina zatrovano. Tek ove analize iz ovog projekta koji sprovodimo će pokazati kakvo je stanje u sedimentu, odnosno u zemljištu reke. Te analize su urađene nedavno, i rezultate očekujemo uskoro. To su analize na teške metale.“ – kazao je Zoran Janković član upravnog odbora Udruženja „Čukaru Peki“

Laboratorija koja je izvršila analize selektovana je na osnovu preporuke kompetentnih naučnih saradnika, koji su igrali vitalnu ulogu u vezi preoznavanja ekološke opasnosti kod projekta Jadar. Ovo svedoči da je reč o laboratoriji koja ima evropske certifikate, što će osigurati izuzetnu preciznost rezultata.

Po dobijanju rezultata ispitivanja i analiza uslediće i obaveštavanje javnosti o trenutnom stepenu zagađenosti, ali i posledicama koje proističu iz zagađenja. U tom smislu očekuje se da će prvi javni skup biti održan početkom jeseni, nakon čega će se pristupiti i eventualnom podnošenju krivičnih prijava. Udruženje „Eko Ist“ koje deluje na teritoriji Bora već je podnelo nekoliko krivičnih prijava, a osnovni smisao tužbi je primoravanje uprava rudnika da postupaju po zakonu ili da obustave svoju privrednu aktivnosti. Ovim principom rukovodiće se i udruženje „Čukaru Peki“.

Zoran Janković

Udruženje Eko Ist je podnelo nekoliko tužbi i tužbe su usvojene, govorim o tužbama prema odgovornim licima u nadležnim ministarstvima, i to su prijave koje se podnose Republičkom javnom tužilaštvu. Dve su krivične prijave prihvaćene od tužilaštva, kada će biti procesuirane, ne znamo, ali šta je zaključak na zadnjem sastanku te naše komisije koja je ima veze sa aerozagađenjem Bora: donet je zaključak da krenemo sa novim tužbama. Ona tužba koja je procesuirana u vezi Peka je uspela, odgovorno lice u ZiĐinu je kažnjeno za trovanje Peka sa 9000 eura, a sama kompanija je kaženja sa milion dinara, ali je po našem zakonu bilo moguće dogovoriti da bude humanitarne aktivnosti i da kazna bude zamenjena time. Doneli smo zaključak da moramo da krenemo sa novim tužbama ako imamo argumente, a imamo ih svakog meseca. Moramo da izvršimo kontinuitet u tužbama – zašto? Prema našem zakonodavstvu, sledeći put ako kazni isto pravno lice po istom pravnom osnovu kazna više ne može da bude 9000 eura i milion dinara, već mora da bude 15000 eura, pa sledeća kazna može da bude samo još veća, a zadnja kazna mora da bude prestanak rada do ispunjenja uslova, što znači raditi po  zakonima i standardima. I to je naš cilj, u vezi udruženja Eko Ist. Međutim, naravno da ćemo isto uraditi i sa udruženjem „Čukaru Peki“ ako budemo imati dokumentaciju te renomirane laboratorije koja je napravila analize. Dakle isto to ćemo primeniti i sa odgovornima u rudniku Čukaru Peki.“ – istakao je Zoran Janković član upravnog odbora Udruženja „Čukaru Peki“

Zagađenje vode i vazduha, povećanje broja obolelih od kancera, svedoče o ekološkoj kataklizmi koja je zadesila istočnu Srbiju, a koja će sa eventualnim proširenjem rudnika u pravcu Zaječara i Bora, biti sve veća.  Upravo zato projekat koji sprovodi udruženje „Čukaru Peki“ od vitalnog je značaja, kako za budućnost meštana Slatine, Metovnice, Brestovca i Bora, tako i za budućnost svih stanovnika istočne Srbije u kojoj se u ovom trenutku odvijaju opsežni istražni radovi u cilju pronalaženja novih rudnih bogatstava.

Projekat GreenStock – Zeleni istok realizuje Zaječarska inicijativa uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Reklame