U Zaječaru nema slučajeva obolelih od malih boginja, ali ima 16 registrovanih slučajeva u Boru, Knjaževcu, Negotinu i Boljevcu istakao je dr Predrag Marušić epidemiolog i naglasio da je vakcinacija najbolja zaštita.
U Srbiji je prema poslednjim podacima registrovano 1 114 slučajeva obolelih od malih boginja, a 527 je laboratorijski potvrdjeno. Male boginje su osipna groznica, visoko zarazna bolest dečijeg uzrasta. U Zaječaru nema slučajeva obolelih od malih boginja, ali ima u Boru, Knjaževcu, Negotinu i Boljevcu, istakao je dr Predrag Marušić epidemiolog u ZZJZ ”Timok” u Zaječaru.
„U Zaječaru nemamo nijedan slučaj prijavljen na morbile Prvo se prijavljuje sumnja na morbile,što znači postoje odredjeni kriterijumi, pojava temperature,pojava ospe, a ta ospa mora imati neke svoje karakteristike koje mi u medicini zovemo makulopapulozna ospa,to je ospa koja ima i one sitne crvenkaste okrugle mrlje koje su u ravni kože i one druge koje su iznad ravni kože, to lekari koji su imali prilike da vide dobro znaju, kao i kataralna upala konjuktiva i sluznice nosa i imamo takozvano „uplakano lice“ i može doći i do curenja iz nosa.Kada se podudare te 3 ili 4stvari možemo da izrazimo sumnju, a ukoliko nemamo laboratorijsku potvrdu uzimamo serum odnosno krv takvim osobama ne pre trećeg dana pre početka ospe, jer kod malih boginja inkubacija je najkonstantnija u medicini, 10 dana plus minus jedan dan i prvo se javlja temperatura sa nekim opštim infektivnim sindromom koji traje 2,3 ili 4 dana i tek trećeg ili četvrtog se javlja ospa što znači da tek tada možemo da uspostavimo sumnju da se radi o toj osipnog groznici,a do tada imamo opšti infektivni sindrom koji je zajednički za većinu infektivnih bolesti. U Zaječaru nemamo obolelih ali imamo u Boru, Knjaževcu, Negotinu i u Boljevcu. U Boru imamo 10 sumnji na morbile, u Knjaževcu 4, u Negotinu 1 i u Boljevcu 1,ukupno 16.Od tih borskih 10 imamo 4 laboratorjiski potvrdjenih dobili smo potvrdu od „Torlaka“ jer smo u njihovoj krvi našli ta antitela, epidemiološki imamo 3 povezana slučaja, odnosno znamo ko je njima bio izvor zaraze u tom periodu inkubacije. Problem kod morbila je što pacijent, odnosno tada zdrava osoba ,5 dana pre izbijanja ospe,odnosno pre početka tegba je on zarazan i svojim kapljicama koje izbacuje bilo glasnim govorom bilo kašljanjem,kijanjem kontaminacijom, svojom pljuvačkom, zajedničkom upotrebom predmeta, čašom i tako dalje on već tako može da prenenese, znači on je klinički još uvek potpuno zdrav, a već je klicosejač i to jeste razlog zašto se teško može uraditi nešto pre nego što se pojavi karakteristična klinička slika. Imamo dakle i 3 potvrdjena klinička slučaja. Nemamo obavezu da svakome radimo laboratorijsku potvrdu. Radimo na početku kada počne epidemija, i kada se jave novi. Tako smo uradili i za Negotin jedan slučaj koji smo omali koji je isto laboratorijski potvrdjen, ovaj iz Boljevca je za sada samo klinički jer sutra ide u „Torlak“na dijagnostiku i isto se radi za još jedan knjaževački slučaj, a jutros sam dobio još jednu prijavu slučaja sumnje iz Knjaževca po svemu sudeći osoba koja je bila u kontaktu sa ove dve prve tako da imamo epidemiološku povezanost. Za sada nemamo nikakve komplikacije i teže oblike.Troje ili četvro njih je bilo hosplitalizovano na infektivnom odeljenju“, istakao je Dr Marušić.
Ovaj visrus je dosta agresivan.Virus morbila uvek nadje svoju metu,naglašava Dr Marušić
“Ovo će nam se nastaviti i u narednih nekoliko meseci i na to se ne može uticati. Vakcinacija je najbolja i jedina zaštita i zato je potrebno da se deca koja se nisu vakcinisala vakcinišu, pre svega mislim na decu predškolskog uzrasta, u većini gradova je to zanemarljiv broj onih koji nisu vakcinisani, izuzev u Boru gde imamo veći broj dece koja nisu vakcinisana, ali od septembra meseca kada smo preduzeli odredjene aktivnosti taj broj se drastično menja u korist ipak onih koji dovode decu na vakcinaciju,” rekao je Dr Marušić.
Vakcinacija je najbolja zaštita,naglašava dr Marušić i apeluje na roditelje da decu koja nisu vakcinisana dovedu na vakcinaciju, jer je ponovnom pojavljivanju morbila doprineo nedovoljan broj vakcinisanih poslednjih godina,kao posledica antivakcinalne kampanje i otpora roditellja da decu vakcinišu MMR vakcinom. Vakcinacija se u Srbiji radi od 1971. god.
Prema rečima Dr Marušića „Ni Svetska zdravstvena organizacija, ni organizacija koja se bori protiv zaraznih bolesti u Americi, a ni Evropski centar za kontrolu zaraznih bolesti ne stoji iza tvrdnje antivakcinalista. Pojavili su se ti ljudi sa određenim tvrdnjama i ja razumem naše ljude što su zbuneni informacijama. Nikad epidemiolozi, ni infektolozi, ni pedijatri nisu imali dileme kada je u pitanju imunizacija. Pedijatri decidno stoje iza imunizacije i tog načina zaštite dece od zaraznih bolesti“.
Veza između autizma i vakcine MMR ne postoji.
“Zvanično ni jedna insitucija nije utvrdila nikakvu vezu izmedju autizma i MMR vakcine. Problem je što su ljudi, kojima se desila nesreća da im dete ima autizam, našli „krivca“ . Zašto su našli krivca u ovoj vakcini ne znam ali znam da je pojava autizma vezana za vreme davanja ove vakcine. Ona se daje baš u onom periodu kada se i pojavljuju ti prvi simptomi sutizma. Zemlje koje su u godinama pre nas to radile, prekinule su davanje vakcina u vremenskom periodu od 5 godina. Ne da im se nije smanjio broj novootkrivenih autističnih dečaka i devojčica, nego se čak i povećao. Muškarci neuopredivo više oboljevaju od autizma, kako onda vakcina zna koja su muška koja su ženska deca? Ja nisam stručnjak za autizam ali jesam za imunizaciju, i ovo što govorim počiva na naučnim činjenicama i dokazima“, kaže dr Marušić.
Svako ko nije preležao male boginje ili stekao imunizaciju vakcinacijom može da se zarazi i oboli. Iako redje, morbile mogu dobiti i nepotpuno vakcinisane osobe, ali će imati ublažen oblik bolesti. Obuhvat vakcinisanih MMR vakcinom u Zaječaru je 90 %.
Izvor: Fira.rs
