Turski tok: Radovi kod Vratarice

Ovog januara predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će Srbija biti priključena na gasovod Turski tok „u maju ili u septembru“ ove godine.

Maj je prošao, septembar je došao, a obećanje je još daleko od ispunjenja. U međuvremenu je kao novi rok iznet decembar, a stručnjaci danas kažu da, iako je verovatno da će građevinski radovi do tada biti završeni, iz političkih razloga se i dalje ne može garantovati da će ruski gas ovom trasom na proleće stvarno i poteći.

Trasa „Turskog toka“ je, kako je prvobitno zamišljeno, kroz teritoriju Bugarske trebalo da bude završena do 1. juna, ali zbog pandemije korona virusa do toga nije došlo. Sada pak, stručna javnost nema dilemu da gasovod kroz Bugarsku može da bude izgrađen do kraja godine, ali je u jednom delu skeptična da li će politički faktori omogućiti da transport “plavog energenta” iz Rusije tim gasovodom zaista i započne.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da novog odlaganja završetka gasovoda „Turski tok“ kroz Bugarsku neće biti, to jest da za to ne postoje realne prepreke.

– Do kašnjenja u izgradnji je došlo prvo zato što se vodio sudski spor koja će firma graditi deonicu kroz Bugarsku a posle zbog pandemije korona virusa. Očekujem da će gasovod kroz Bugarsku biti izgrađen, kako je određeno u novom terminu, do kraja godine. Nakon što se to ostvari realno je očekivati da će prve količine ruskog gasa ka Srbiji kroz Bugarsku poteći na proleće – navodi naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević takođe smatra da nema prepreka da se do kraja godine izgradi bugarska deonica gasovoda “Turski tok”.

– Epidemiološka situacija na Balkanu je sada takva da ne bi trebalo da predstavlja problem za izgradnju gasovoda “Turski tok” kroz Bugarsku. Taj posao može da bude realizovan kako je i planirano do kraja godine. Da li će pak tokom sledeće godine poteći ruski gas iz Bugarske ka Srbiji zavisiće od nekoliko faktora. Prvi je, da li će biti dovoljno potražnje za gasom u Evropi. Drugi je da li će ekonomska situacija biti takva da će vladati potražnja za energentima na tržištu a treći je da li će se politički faktor umešati u realizaciju ovog projekta – navodi Radosavljević.

Naš sagovornik dodaje da su napori Vašingtona u datom trenutku uprti u stopiranje izgradnje gasovoda “Severni tok 2” ali kako se bliže izbori za predsednika Sjedinjenih Američkih Država nije isključeno da se istovremeno pokrene i kampanja kod saveznika u Evropskoj uniji da se ne dozvoli realizacija ni “Turskog toka” kroz teritoriju Starog kontinenta.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je pesimista kada je reč o očekivanjima da iduće godine Srbija počne da dobija ruski gas iz pravca Bugarske.

– Tehnički gledano sasvim je moguće a se “Turski tok” kroz teriotoriju Bugarske izgradi do kraja godine. Međutim, s obzirom da postoje brojni problemi na relaciji Vašington-Moskva nije realno očekivati da se taj projekat tako lako realizuje i bojim se da će potrošači u Srbiji morati da sačekaju na mogućnost da dobijaju gas i iz pravca Bugarske – navodi naš sagovornik.

Podsećanja radi, Srbija je svoj deo gasovoda „Turski tok“ završila u decembru prošle godine. „Turski tok“ ima planirani kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a iz Srbije bi se dalje transportovao ka Mađarskoj i Hrvatskoj. Ovaj projekat bi bio unosan za Srbiju jer bi joj obezbeđivao dovoljne količine „plavog energenta“, alternativni pravac snabdevanja, ali bi joj doneo i zaradu od tranzitne takse.

Izvor: Danas