Foto: Facebook/Direktor Klinike za kardiohirurgiju Niš

Savremeni aparat koji za 24 časa može da testira čak 1.200 uzoraka biološkog materijala na prisustvo novog korona virusa, a koji poseduje niška Klinika za kardiohirurgiju, kao donaciju Komande Vojske SAD u Evropi, i dalje nije u funkciji, a javnost nije preciznije obaveštena o razlozima, kao ni šansama da on profunkcioniše, piše Danas.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali ocenjuju da je i ovaj aparat „žrtva“ kašnjenja i neorganizovanosti države u suprotstavljanju pandemiji.

Rukovodilac Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić je pre dve sedmice uputio zvanični predlog „svim relevantnim nadležnim organima“ za korišćenje ovog aparata, marke „Real Time PCR-Quant Studio 5“, koji je u stanju da obavi analizu čak 96 uzoraka odjednom, a da se „rezultati dobiju za samo dva sata“.

Uprkos tome što je masovno testiranje na kovid 19, prema stavu Svetske zdravstvene organizacije, apsolutni prioritet u suzbijanju pandemije, „nadležni“ u Srbiji nisu zvanično odgovorili na predlog.

Jedini odgovor zdravstvenih vlasti dala je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević, inače članica Vladinog kriznog štaba, na konferenciji za novinare, navodeći da se aparat ne koristi jer „nisu zadovoljeni drugi uslovi, poput testova i pomoćnog materijala“, ne precizirajući o kojim testovima i materijalu je reč.

Ona je ponovila da je ukupni kapacitet Srbije u ovom trenutku oko 4.500 testova dnevno.

Genetičar Oliver Stojković, profesor na Medicinskom fakultetu i Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, međutim, kaže da aparat koji poseduje niška Klinika za kardiohirurgiju, a koji je „savremen, dobar, pouzdan i brz, može da koristi testove različitih proizvođača, uključujući i one sa kojima radi ‘Batut’“.

On ocenjuje da problem sa masovnim testiranjem nije u nedostatku uređaja, kadrova, pa ni različitih testova, koji su, prema postojećim informacijama, „pristigli iz različitih izvora“, već u lošoj organizaciji.

– Sistem je morao da bude dizajniran i postavljen ranije, a najkasnije u januaru. Ako to nisu uradili 2003, kada je bio klasičan SARS, ili 2009, kada je bila pandemija gripa, nadležni su u januaru morali već da definišu sve – kako se vrši trijaža pacijenata za testiranje, ko, kako i gde uzima briseve, koje podatke prikuplja, kome i kako ih dostavlja. Morali su da definišu mrežu ustanova koje rade testiranja, da se opredele za testove, da centralizuju nabavke reagenasa za testiranje, da definišu način saopštavanja rezultata pacijentu, kao i evidentiranja u centralni registar zaraženih i obolelih…- kaže Stojković za naš list.

Stojković kaže da je problem, takođe, i što je „Torlak“ do pre nedelju dana držao monopol na testiranje, te su tek tada uključene i druge laboratorije instituta i zavoda za javno zdravlje. Umesto da osmisli i pripremi sistem, Ministarstvo zdravlja se na početku bavilo, recimo, zabranjivanjem privatnim laboratorijama da se uključe u SARS-CoV-2 detekciju.

– Slovenci su uspeli da testiraju 28.000 ljudi, a mi četiri puta manje. Ali od početka oni su to radili u sedam laboratorija – pet laboratorija njihovog Nacionalnog instituta za zdravlje u različitim gradovima, kao i u Institutu za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta i Bolnici za plućne bolesti Golnik. A mi smo do skoro imali samo „Torlak“- kaže Stojković i dodaje da u Srbiji, okvirno, postoji bar 300 RT-PCR uređaja, koji su stariji, isti ili noviji od onog koji ima niška kardiohirurgija, te da „svi oni mogu da rade analizu biološkog materijala na SARS-CoV-2“.

Sagovornik Danasa iz Niša, koji je želeo da sačuva anonimnost, kaže da „niški“ aparat može da koristi različite testove, i da oni nisu problem, ali da je problem i u Nišu i u Srbiji je što još uvek „nedostaju izolatori nukleinskih kiselina, koji je neophodan jer proces mora da bude automatizovan, zbog infekcije“. Prema, njegovim rečima, ovakav izolator ima, recimo, Veterinarski institut u Kraljevu, zbog čega je i određen kao laboratorija za testiranje kovida 19.

Prenamena laboratorija

Genetičar Oliver Stojković pojašnjava da u „mirnodopskim uslovima“ Srbija raspolaže različitim laboratorijama, koje rade različite vrste analiza vezanih za ljude, životinje, hranu, i slično, kao i da bi te laboratorije mogle relativno lako da budu prenamenjene za testiranje na korona virus.

Brže analize zahvaljujući EU

Zahvaljujući modernoj opremi koju je obezbedila Evropska unija, referentna laboratorija u Nišu počela je da testira uzorke na kovid -19. Ova laboratorija će moći da dnevno ispita 200 uzoraka čime će se ubrzati prikupljanje tačnog broja inficiranih građana i brže donositi mere zaštite kojima bi se sprečilo dalje širenje virusa. Testiranje se vrši u Laboratoriji za bakteriološke zoonoze i molekularnu dijagnostiku u okviru Veterinarskog specijalističkog instituta u Nišu, saopšteno je iz EU info centra.

Reklame