Ivan Dišković je mladi, talentovani, svestrni Zaječarac: dizajner, trener borilačkih veština, planinar, slobodni penjač, koji se bavi šivenjem.
Većini je poznat pod nadimkom: „Concho“.
Kako sam kaže, stekao ga je u vreme kada je aktivno igrao Wolrd of Warcraft – kasnije je isti iskoristio kako bi stvorio originalni brend „Concho sewing“.
Proizvodi iz njegove radionice stigli su do krajnjeg istoka i kranjeg zapada, a tutoriale o šivenju putem njegovog youtube kanala prate ljudi iz svih krajeva sveta – i to sa pažnjom, jer su jedinstveni.
Ivan je za „Glas Zaječara“ ispričao priču o nastanku brenda, o šivenju, problemima sa kojima se suočava.
Kako si došao na ideju da počneš da se baviš šivenjem?
Oduvek mi je bila misterija kako radi šivaća mašina. Nikako nisam mogao da obuhvatim umom kako funkcioniše. Mnogo kasnije me je drug podstako da šijem, i počeo sam da učim i vežbam. I našao da me ispunjava ta aktivnost.Dobar je osećaj stvarati nešto preko nekog zanata.
Zašto si odabrao naziv „Concho Sewing“?
To je bio deo brendinga za koji je trebalo da se uradi kako treba. Concho je nadimak koji sam dobio pre nekih 15ak godina na igrici World of Warcraft. Tada je ceo nadimak bio Constanzza. Stranci sa kojima sam igrao su ga skratili na Concho, svideo mi se i ostao je. Tako da je samo trebalo odabrati delatnost koja je bila očigledna, i odatle Concho Sewing. Ujedno jako je bitno imati jedinstveni brend preko koga ljudi lako mogu da vas prepoznaju i da odmah znaju ko ste kad izgovore vaše ime.
Sa kojim problemima si se suočavao kada si počeo da učiš da šiješ?
Generalno, problem su bili u senci zadovoljstva koje sam dobijao od šivenja, ali bilo ih je, i sada ih ima. Adekvatan materijal, nedostupnost materijala u našoj zemlji ili cena kvalitetnih materijala. Zatim prodaja gotovih proizvoda. Kod nas je interesantno da su ljudi sumnjičavi oko ručnog rada, radije bi 5 puta kupili proizvod koji je veoma lošeg kvaliteta nego da kupe majstoriju koja vredi i podrže kreatore.
Koliko vremena ti je potrebno da osmisliš i pripremiš novi model ili proizvod za izradu?
Nije mi potrebno mnogo vremena, neke ideje se rode odmah, na neke se dođe prirodnim tokom dok stvaram. Ali, je ceo taj deo proces vizualizacije svakog dela tog proizvoda. Uglavnom se rodi misao koji zatim prebacim na papir u obliku crteža tehničke prirode. Nakon toga ide sečenje materijala i šivenje. Ako proizvod nije ispao kako treba onda se vrše dalje modifikacije dok nisam zadovoljan.
Da li i u kojoj meri ti u šivenju opereme pomaže tvoj drugi hobi – slobodno penjanje?
Pomaže mi sam odlazak u prirodu i oprema koju nosim sa sobom. Neki problem može da me inspiriše da napravim neku torbicu ili ranac ili da se generalno rodi neka nova ideja.
Kako si došao na ideju da na youtube postavljaš svoje tutorijale u šivenju?
Tokom učenja da šijem razne torbe trebalo mi je da znam kako se nešto šije. Nisam imao nikog da mi pokaže, i onda sam probao da potražim preko interneta, međutim to su veoma specifične stvari koje šijem da je naći tako nešto na netu jako teško. Očito toga nema, a ima gomila ljudi koju su u mojoj poziciji da im treba pomoć oko nečega što šiju. Rešio sam da pokrenem celu tu priču edukativnog tipa za džabe. Ljudima je potrebno objasniti detalje kako se i šta šije. Nisu svi sposobni da odmah vizualiziraju gotov proizvod, za to je potrebno vreme i vežba. Za sve ljude koji se pitaju i komentarišu, zašto ne pričam srpski u klipovima, pričam na engleskom zato što su klipovi za ceo svet, a ne samo za Srbiju.
Ko ti pomaže u izradi tutorijala, koliko pratilaca imaš na svom kanalu?
Sve radim sam. Snimanje, osvetljenje, sivenje, montaža videa, optimizacija informacija o video na jutjubu, sto je nauka sama za sebe. Trenutno 456 pratilaca. Kad sam počeo, pre 6 meseci imao sam samo 40.
Da li je neko od ljudi koji prate tvoje tutorijale započeo i sam da se bavi šivenjem?
Jos uvek ne znam, ali su neki ljudi iz sveta komentarisali da su im pomogli moji video klipovi.Što je veoma lepo čuti. Još uvek je rano za to, po mom mišljenju, treba jos vremena da prođe.
Ko su tvoje najčešće mušterije?
Avanturisti, ljudi koji često idu u prirodu i generalno ljudi kojima treba izdržljiv i pouzdan proizvod.
Gde je najdalje stigao neki od tvojih proizvoda?
Do Amerike i Kine. Najdalje u oba pravca
Razmišljaš li o proširenju proizvodnje ili je ovo „one man job“?
Ostaće one man job, hocu da sve to ja radim svojim snagama.
Šta se najviše traži od tvojih proizvoda?
Ja želim da moji proizvodi budu izdžljivi i pouzdani. Da budu uvek tu za korisnika. Da to odmah bude jasno na prvi pogled na proizvod.
Hvala puno, Ivane na razgovoru! Želimo ti puno uspeha u daljem radu, a sigurni smo da neće izostati!
