Za pravoslavne vernike sutra počinje Velikogospojinski post kojim se verni pripremaju za proslavljanje praznika Uspenja Presvete Bogorodice. U Sabornom hramu biće služena sveta liturgija sa početkom u 08:00 časova.

Sutra počinje Velikogospojinski post koji će trajati sve do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, 28. avgusta.

Velikogospojinski post uvek otpočinje na Svete Makaveje i traje četrnaest dana. Crkva je ustanovila ovaj post po primeru  presvete Bogorodice, koja je vreme pre upokojenja provodila u stalnom postu i molitvi.

U zvaničnim spisima Veliokogospojinski post prvi put se spominje u spisima Teodora Studita (826. godine).

Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru (1166.), u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga (1156-1169.) i cara Manojla I Komnina (1143—1180.).

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu.

Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje.

Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina.

Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti.

Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali „demonskim postom“, jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Pa, samim tim, onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu ne čini korak napred ka svom spasenju.

Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.

Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju.

U smirenju čovek počinje da stiče saznanje, da je spasenje moguće jedino u Bogu, kroz Njegovu veliku milost.

Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje podrazumeva dar razlikovanja onoga što je korisno, od onoga što je štetno.