Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikljski, bio je veliki borac za veru i crkvu. Njegova čuda i njegova vera proslavile su ga još za života, pa ga prvo narod a zatim i crkva proglasi za svetitelja.

Nikoljdan uvek pada u vreme Božićnog posta, i zbog toga je praznična trpeza slavara uvek posna.

Na ovaj dan sprema se žito i kolač, koji se zajedno sa vinom osvećuju u obredu blagosiljanja slavskih kolača.

U južnoj Srbiji na ovaj dan prave šareni kolač sa pticama koji sveštenik obavezno preliva vinom. Mese se ponekad i dva, od kojih jedan pripada svešteniku, a drugi ostaje u kući – tzv. presveti.

Na Nikoljdan predveče ovaj kolač deli se deci, koja treba da ga pojedu. Veruje se da Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet. Nekad je mrtvima uzimao dušu i merio, ali je kasnije taj posao preuzeo Arhanđel Mihailo, dok ga nije zamenio Arhanđel Gavrilo.

Gospodar je, prema verovanju, vode i zaštitnik putnika. Slave ga mornari, brodari, ribari i svi čiji život zavisi od mora i vode.

Nekada se na svim hrišćanskim lađama nalazila ikona Svetog Nikole, a on se naročito praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora. Kažu da su ga čak i turski lađari poštovali.

Uoči Svetog Nikole, oko 4 časa posle podne, svaka lađa, ma gde da se našla, stane i baci sidro; a na dan Svetog Nikole, svi lađari bi se lepo obukli, istakli zastave na brodu, pucali iz topova, pa pošto bi se pomolili Svetom Nikoli, ceo dan bi proslavljali i častili se.

Foto: svrljig.info

Tek kad prođe dan slave, sutradan bi nastavljali plovidbu. Srpsko parobrodsko drušvo slavilo je Svetog Nikolu. Knez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je dizao slavu, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.

Po gradovima i varošima Srbije rašireno je verovanje da Sveti Nikola noć uoči svog praznika, obilazi decu koja su bila dobra u toku godine i deli poklone.

Poklon obično ostavlja u dečjim cipelama. I danas mnoga deca čiste svoje cipele istavljaju ih u prozore, da bi se ujutru, na Nikoljdan, silno obradovala kad u cipelici pronađu poklon-dar Svetog Nikole.

Ima mnogo priča ο tome kako je Sveti Nikola bio pomoćnik ljudima u bedi i nevolji.  Iz Kotora potiče priča „O kapetanu i Svetom Nikoli“.

Foto: Pravoslavlje.net

Nekada davno kapetan iz poznate mornarske kuće Vučinića, reši – i pored svih saveta da to ne čini – da isplovi baš na Nikoljdan.

Kako reši, tako i uradi, ali samo što su prošli pored ostrva Krfa, napadoše ih arapski gusari, lako savladaše i baciše u okove. Kao okovani galioti, plovili su godinu dana, sve moleći Svetog Nikolu da ih spase.

Posle godinu dana, baš na ovaj dan, blizu Pirejske luke, napade njihov, sada gusarski brod, lađu kapetana Kukića iz današnjeg Herceg Novog. Novljanin Kukić beše hrabar, a uz to imade i pedeset odvažnih mornara, koji posle žestoke bitke savladaše i pobiše gusare.

Za sve vreme bitke, niko ne primeti starca sa belom bradom. Kad bitka bi završena starac pokaza rukom Novljanima na brod i reče: „Sad spasite onu grešnu braću“, a ovi u njemu prepoznaše svog zaštitnika i svetitelja Nikolu.