Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti u petak su u Vašingtonu u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa potpisali svaki za sebe dokument pod naslovom „Ekonomska normalizacija“ koji ima dve verzije s razlikom u poslednjoj tački, dok je ostali tekst identičan.
Vučić je posle ceremonije u Beloj kući rekao da su Srbija i Kosovo potpisali bilateralne sporazume sa SAD o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.
To je kasnije negirao Trampov specijalni izaslanik za pregovore Kosova i Srbije Ričard Grenel, rekavši da SAD nisu strana u sporazumu.
„Oni (Vučić i Hoti) su potpisali sporazum da rade zajedno, nisu potpisali sa SAD. Mi nismo potpisnik. Tramp je potpisao, kako bih to opisao, u osnovi pismo kojim potvrdjuje da će raditi zajedno i sprovesti sporazum“, rekao je Grenel na konferenciji za novinare u Vašingtonu.
Dokumenti koje su Vučić i Hoti potpisali pred Trampom imaju po 16 tačaka, prvih 15 je isto, dok se poslednja razlikuje.
Sledi tekst sporazuma nazvanih „Ekonomska normalizacija“.
Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) su saglasni da načine korak napred u ekonomskoj normalizaciji prihvatajući sledeće:
Obe strane će primeniti sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.
Obe strane će primeniti sporazum o pruzi Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.
– Uz to, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.
Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) će saradjivati sa američkom Finansijskom korporacijom za medjunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:
– Autoput mira
– Železnička veza izmedju Prištine i Merdara
– Železnička veza izmedju Niša i Prištine
– Obezbedjivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća
– Dodatni bilateralni projekti
– Stalno prisustvo američke Finansijske korporacije za medjunarodni razvoj u Beogradu, Srbija.
Obe strane će otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare.
Obe strane će pristupiti „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.
Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.
Obe strane će saradjivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.
Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom.
Obe strane će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake.
Obe strane će povećati kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija izmedju sebe i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapredjenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti, primenom skrining i informacionih sistema koje obezbedjuju SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.
Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje medjuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovodjenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.
Obe strane se obavezuju da ubrzaju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da utvrde i primene dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene. Obe strane se obavezuju da odrede osobu koja će predvoditi te napore u okviru ministarstava i biti zadužena za koordinaciju Beograda i Prištine, i dostavljaće ažurirane informacije na godišnjem nivou o broju rešenih i nerešenih slučajeva.
Obe strane će raditi na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dodje do njene dekriminalizacije.
Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti.
Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u medjunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili medjunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Oba dogovora odmah stupaju na snagu.
U sporazumu koji je potpisao Vučić, poslednja tačka glasi:
Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.
U sporazumu koji je potpisao Hoti, poslednja tačka glasi:
Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na medjusobno priznanje.
Izvor: Beta
