Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, pojedine poslaničke grupe u EP zalagale su se za još oštriji tekst predloga rezolucije, što bi podrazumevalo i potpuni prekid pregovora o članstvu Srbije u EU, ukoliko ne bude pokrenuta međunarodna istraga.
Međutim, kako saznaje Demostat, sa tim predlogom se nije usaglasila Evropska narodna partija, čija je pridružena članica SNS.
U predlogu rezolucije, EP poziva Komisiju i Savet da primene strogu uslovljenost i smanje ili zamrznu finansiranje koje se pruža srpskoj vladi kroz Instrument za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i druge finansijske instrumente, ako srpske vlasti nisu voljne da implementiraju ključne preporuke izbora, ili ako nisu voljne da pokrenu nezavisnu međunarodnu istragu o nepravilnostima na izborima ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno uključene u izbornu prevaru.
U predlogu rezolucije se navodi da EP podržava brzo raspoređivanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji kao deo ove međunarodne istrage, uz učešće Evropskog parlamenta i dodaje da rezultati ove istrage treba da budu prijavljeni Evropskom parlamentu.
Kako se navodi, misija bi trebalo da proceni i adresira sistematična pitanja vladavine prava u Srbiji, prateći primer „Pribeovog izveštaja“ o vladavini prava u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Takođe, Evropski parlament izražava žaljenje zbog nedostatka institucionalnog odgovora na ozbiljne sumnje u umešanost aktuelnih vlasti u manipulaciju izborima i zloupotrebu, što, kako se navodi, održava nekažnjivost i osigurava kontinuitet ovih praksi.
EP izražava zabrinutost da neke od nepravilnosti na izborima i uoči izbora predstavljaju potencijalne kriminalne aktivnosti prema srpskom zakonu i Ustavu, te naglašava da će, ako se ova praksa nastavi bez ikakvih posledica, to i dalje podrivati poverenje u izborne procese i institucije u Srbiji, nepovratno ometajući demokratsku vladavinu i dalju evropsku integraciju.
Poslanici Evropskog parlamenta u predlogu rezolucije naglašavaju važnost temeljne istrage svih pritužbi u vezi sa izborima, uključujući nedavni zahtev upućen Ustavnom sudu za poništavanje izbora za Skupštinu grada Beograda koalicije „Srbija protiv nasilja“.
Evropski parlament osuđuje nedostatak rezultata u procesuiranju i kažnjavanju krivičnih dela na izborima, uključujući ozbiljne tvrdnje o nezakonitoj manipulaciji Registra birača i prava glasa, pritiske i zastrašivanje građana i kandidata na izborima, slučajeve korupcije, falsifikovanja potpisa građana, klijentelizma, nelegitimne i nezakonite zloupotrebe podataka građana, zloupotrebe državnih funkcija i nedostatak efikasnih mehanizama za sprečavanje aktuelnih vlasti da na izborima steknu nepravednu institucionalnu prednost.
U predlogu rezolucije EP ponavlja svoj stav da pregovori o pristupanju sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u svojim reformama vezanim za EU, ali i nakon potpune implementacije preporuka OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije od strane Srbije.
EP sa “zabrinutošću napominje da Srbija nije ispunila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS/ODIHR o osnovnim pitanjima izbornog procesa, uprkos višestrukim pozivima na to, uključujući i Evropsku komisiju.
U dokumentu se takođe pozivaju srpske vlasti da istraže i procesuiraju odgovorne za krivična dela tokom izbora i napada na studente.
Kako ističe, EP: “osuđuje napade vladinih zvaničnika, posebno premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva na povratak na poštovanje i konstruktivno diskursu, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu;
“EP je ponovo duboko zabrinut zbog pokušaja diskreditovanja i zastrašivanja posmatrača; poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake kako bi izbegle dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i stvorile uslove koji omogućavaju nacionalnim i međunarodnim posmatračima izbora da efikasno obavljaju svoj posao, štite ih od bilo nasilja, pretnji, odmazde, nepovoljne diskriminacije, pritiska ili bilo kojeg drugog proizvoljnog dela zbog njihovog zakonitog ostvarivanje svojih prava i sloboda”.
Srpske vlasti se pozivaju i da obezbede institucionalna rešenja za prevazilaženje aktuelnih problema, da obezbede “pravilno funkcionisanje parlamenta i vlade, bez stalnog ciklusa kampanja i čestih prevremenih izbora”.
Kako se zaključuje: “Vlasti bi trebalo u potpunosti i u suštini sarađuju sa OEBS/ODIHR posmatračima, posmatračima Evropske unije i Saveta Evrope i promovišu inkluzivni proces obezbeđenja prava i sloboda, institucija i procesa, koji su u vezi sa izborima”.
EP sa “zabrinutošću napominje da Srbija nije ispunila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS/ODIHR o osnovnim pitanjima izbornog procesa, uprkos višestrukim pozivima na to, uključujući i Evropsku komisiju”.
Evroparlamentarci su se kritički osvrnuli i na medijsku situaciju tokom kampanje. Kako se isstiče, osuđuje se “nedostatak pluralizma medija tokom predizborne kampanje”.
“Sa zabrinutošću se napominje da je veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlade, što je dovelo do nejednakih uslova igre za opozicione kandidate tokom predizborne kampanje”, navodi se u dokumentu.
EP takođe poziva srpske vlasti da obezbede dovoljno demokratskih garancija za sledeće lokalne izbore 2024.
Kako se zaključuje: “Neprihvatljivo je da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije ispunila osnovne evropske i međunarodne demokratske standarde”.
Izvor: Danas
