Dodelom nagrada laureatima i izvođenjem premijere predstave zaječarskog teatra „Elektra“, spuštena je zavesa na 31. Festival „Dani Zorana Radmilovića“.
S obzirom na to da je organizator, Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, spojio dva festivala, Festival malih pozorišnih formi i „Dane Zorana Radmilovića“ u proteklih 14 dana zaječarska publika mogla je videti 18 predstava iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, odnosno Muslimansko-hrvatske federacije i Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije i Mađarske.
„Žiri 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, Tanja Bošković i dr Duško Ljuština , članovi, većinom glasova je doneo odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Vanji Ejdus za za ulogu Aleksije Rajčić u predstavi „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića, koprodukcija Narodnog pozorišta Beograd, Sterijinog pozorja Novi Sad i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. U obrazloženju žirija se navodi:
„Vanja Ejdus je u predstavi koja promoviše uzbudljiv iskorak u domenu pozorišnog izraza i na žanrovsko-stilskom planu, ostvarila kompleksnu ulogu Aleksije Rajčić, služeći se ubedljivom glumačkom ekspresijom, odmerenom emocijom i suptilnim postupkom psihološke karakterizacije.“
Vanja, koja je sinoć imala premijeru predstave „Sitnice koje život znače“ a večeras ima prvu reprizu te predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, i nije bila u mogućnosti da dođe u Zaječar, obratila se putem video poruke u kojoj se vidi sa koliko radošću su ona i njene kolege primile vest da je ona najbolja glumica 31. Festivala „Dani Zorana Radmilović“.
Istakla je da oni svi zajedno slave njenu nagradu u bifeu Narodnog pozorišta, jer je ona u čast glumca.
„Nije bilo lepšeg trenutka da čujem vest da sam dobitnik ovako važne nagrade. Želim svima da zahvalim i izrazim zadovoljstvo i sreću što sam nagrađena za predstavu koja mi jako znači glumački i srećna sam da se ovakva predstava („Uspavanka za Aleksiju Rajčić“), dogodila u Narodnom pozorištu u Beogradu.“
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Tramvaj zvani želja“, po tekstu Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički, koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta, BELEF-a i KAZALIŠTA ULYSSES, Zagreb. Scenograf Zorana Petrov i kostimograf Bjanka Adžić Ursulov kreirale su maštovitu, efektnu i autentičnu vizuelnu komponentu u odličnoj predstavi „Tramvaj zvani želja“. Nagrada će biti naknadno uručena.
Novinarski žiri koji je radio u sastavu: Tatjana Nježić („Blic“), Olivera Milošević (RTS) i Borka Golubović Trebješanin ( „Politika“) većinom glasova doneo je odluku da nagradu za najboljeg mladog glumca na 31. „Danima Zorana Radmilovića“ dodeli: Marku Grabežu za ulogu Tima u predstavi „Pristanak“ Nine Rejn, u režiji Nebojše Bradića i produkciji Ateljea 212.
U obrazloženju žirija se kaže:
„Igrajući mladog, poželjnog Tima, na svoj način raspetog u kolopletu komplikovanih odnosa među likovima u predstavi „Pristanak” Marko Grabež je glumački punokrvno, slojevito, svedeno, a snažno iznedrio pitanje (ne) pristajanja. I posledice koje to (ne) donosi, bivajući temeljni deo ove savremene i svevremene scenske priče, odnosno, hvale vredne predstave Ateljea 212.“
I Marko Gradež se zbog sprečenosti da dođe i primi nagradu obratio video porukom:
„Mnogo sam srećan što sam dobitnik ove nagrade. Biti deo ovog kultnog festivala je velika čast i mnogo sam srećan što se u ovakvoj predstavi, „Pristanak“ prepoznaje naša timska igra i to kako svi igramo jedni za druge. Zato bih i ovu nagradu posvetio mojim kolegama iz predstave “Pristanak“ jer jedni bez drugih ne bismo mogli ništa da napravimo.“
Najbolja predstava po izboru publike na 31. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ je mjuzikl „Neki to vole vruće“ Narodnog pozorišta Niš, sa ocenom 9,91.
31. FESTIVAL „DANI ZORANA RADMILOVIĆA“
GLASOVI PUBLIKE
1. Narodno pozorište Niš: „Neki to vole vruće“ – 9,91
2. Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka: „Sumnjivo lice“ – 9,10
3. Beogradsko dramsko pozorište, BELEF festival i Teatar „Ulises” iz Zagreba „Tramvaj zvani želja“ – 8,89
4. Zvezdara teatar, Beograd: „Sportsko srce“ – 8,65
5. Atelje 212, Beograd: „Pristanak“ 8,50
6. Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović, „Elektra“ 8,36
6. Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Gradsko dramsko pozorište „Gavela” Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i Internacionalni teatarski festivali MESS Sarajevo: Što na podu spavaš – 7,52
7. Narodno pozorište Beograd, Sterijino pozorje iz Novog Sada i Fondacija Novi Sad: Uspavanka za Aleksiju Rajčić – 6,89
Nagradu je kao predstavnik niškog pozorišta primio glumac Uroš Milojević, koji je u predstavi glumio jednu od tri glavne uloge. Uručujući mu nagradu direktor zaječarskog teatra rekao da je mogao da dobije „Zoranov brk“ ravnopravno sa dobitnikom ove nagrade, da je bilo dva brka.
Uroš Milojević je zahvalio organizatgorima festivala i pre svega publici što su glumci uživali na sceni igrajući mjuzikl koji veoma vole.
„Ova nagrada je naravno nagrada niškog pozorišta, ali pomalo i nagrada reditelja predstave, pomalo „Kontra dens studija“, orkestra, tehnike, dramaturga predstave Branislava Nedića, a malo je i moja“, istakao je Milojević.
Na sinoćnjoj svečanosti dodeljene su i nagrade laureatima 5. Festivala malih pozorišnih formi. Stručni žiri 5. Festivala malih pozorišnih formi, Zaječar 11 – 15.oktobra 2022. godine, u sastavu: Snežana Udicki, rediteljka, član, Branislav Nedić, dramaturg, član, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog, predsednik, nakon odgledanih šest takmičarskih predstava, doneo je odluku da za najbolju predstavu u celini proglasi „Knjigu o Milutinu“, po romanu Danka Popovića, u izvođenju Nenada Jezdića, režija Egon Savin, produkcija Zvezdara teatar. U obrazloženju žirija koje je predstavio Branislav Nedić se navodi:
„Opominjujuća razmišljanja i sećanja takozvanog Malog čoveka, srpskog seljaka, zatečenog u vrtlogu Prvog svetskog rata i nedaćama svetskih zbivanja, u autentičnom glumačkom izrazu Nenada Jezdića, uzdižu na pijadestal velikih tragičnih junaka.“
Stručni žiri je jednoglasno doneo i odluku da se specijalna nagrada dodeljuje Mirjani Karanović za izuzetan doprinos gumačkoj umetnosti kojise i kroz lik Petrije, u predstavi „Petrijin venac“, po romanu Dragoslava Mihailovića, režija Jana Maričić, produkcija „Teatar na brdu“, potvrđuje u svakoj izgovorenoj reči, iskazanoj emociji i minucioznim pokretima. Nagradu je primila Mirjanina prijateljica Olivera Viktorović.
Predstavi „Knjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića pripala je i nagrada publike, čija je ocena 9,84
PETI FESTIVAL MALIH POZORIŠNIH FORMI – GLASOVI PUBLIKE
1. Zvezdara Teatar, Beograd: Knjiga o Milutinu – 9,84
2. Madlenijanum, Beograd: Feliks I Doris – 9,61
3. Teatar na Brdu, Beograd: Petrijin venac – 9,52
4. JU Kulturno sportski centar Bugojno, BIH Prodavnica budućnosti – 9,31
5. Dramski teatar, Skoplje, Makedonija: Karmen – 8,71
6. Centar kulture i mladih Općine Sarajevo, BIH: Prah – 8,68
Obe nagrade koje su pripale predstavi „Knjiga o M ilutinu“ primio je predstavnik Zvezdara teatra Dragiša Ćurguz.
Direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić podsetio je da su se pre dve godine NPTK“Zoran Radmilović“ i „Sterijino pozorje“ dogovorili da nakon sedmogodišnje pauze ponovo dodeljuju jednu od najdražih i najcenjenijih glumačkih nagrada na našim prostorima, a to je nagrada za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ koja se dodeljuje za ulogu ostvarenu na „Sterijinom pozorju“. Ove godinde dobitnica ove značajne nagrade na 67. „Sterijinom pozorju“ je Sanja Marković, glumica koja je privatno nežna, tiha, skromna osoba, a kada izađe na scenu vidite jedan vulkan, erupciju emocija, jednu glumačku energiju koja hipnotiše publiku. Ostvarila je sjajnu ulogu u odličnoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića. Ona je dobitnik i Sterijine nagrade na pomenutom festivalu.
Primajući nagradu Sanja Marković je naglasila da je nagrada za nju nestvarna, ne samo zato što je Zoran Radmilović velikan, već i zbog toga ko je je sve pre nje primio ovu nagradu.
„Prema Zoranu Radmiloviću osećam neopisivo divljenje i neopisivu ljubav i ono što je ostavio iza sebe je putokaz i svetlost kome se ja večno klanjam“.
U čast nagrađenih, odigrana je festivalska premijera predstave Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ „Elektra“ Danila Kiša, po motivima Euripida, u režiji Olivere Viktorović Đurašković. Probirljiva zaječarska publika je odlično prihvatila ovu višeslojnu antičku dramu i talentovane glumce nagradila gromkim, dugotrajnim aplauzom.
U predstavi igraju:
ELEKTRA – Ana Bretšnajder
OREST – Miloš Đuričić
KLITEMNESTRA – Nataša Petrović
ZIDAR – Miloš Tanasković
HOROVOĐA – Predrag Grbić
STROFIJE – Fuad Tabučić
PILAD – Branislav Mijatović
EGIST – Gabrijel Bećarević
KASANDRA – Ivana Bartunjek
HOR – Jelena Rajić, Sanja Nedeljković, Aleksandra Manasijević i Marija Stanković.
Scenski pokret i koreografija – Maja Mitić
Scenografija: Mirko Stokić
Prema rečima rediteljke Olivere Viktorović Đurašković, ono što je u osnovi drame je motiv osvete koji vodi u novu krv i uništava živote kako onih koji se svete , tako i onih koji zaslužuju da budu kažnjeni:
“Motiv osvete je prisutan u svim vremenima, to je nešto strašno što se ponavlja kroz vekove i ne vodi ničemu. Ono što je još značajno u ovom komadu je preispitivanje motiva zločina. Postavlja se pitanje ko je ispravan. Jedini lik koji u Kišovoj drami ima moralnu dilemu je Orest, ali ipak na kraju učestvuje u zločinu za koji svi akteri bivaju kažnjeni večitimodvajanjem, nakon čega njihovi životi postaju ništavni.“
„Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi dodeljen je Ani Bretšnajder za naslovnu ulogu „Elektre“. Ovo je talentovanoj zaječarskoj glumici prvi brk i neizmerno joj znači.
„Nisam stigla da razgovaram sa publikom ali mislim da predstava nosi snažnu poruku koju moj lik najviše nosi. To je čin osvete, nešto što se u ovoj predstavi nameće kao pogrešan korak, kako bi se na kraju pročitalo ono što mi želimo da kažemo a ono što zapravo najviše kao motiv nosi lik Elektre u odnosu na ceo život i životne okolnosti“.
Miloš Đuričić, koji tumači lik Oresta podsetio je da je rad na komadu započet mišlju da nemamo mnogo vremena, ali se isposgavilo da je bilo itekako vremena.
„Iako je ovaj komad pravljen za prvu izvedbu na Romulijani, drago mi je da smo uspeli da ga spakujemo na scenu i da on može jednako da živi kako na ovoj našoj pozorišnoj sceni, tako i na Romulijani. Voleo bih da se ova predstava odigra i na nekim drugim otvorenim scenama Srbije , zašto da ne i dalje, kao i na festivalima.“
Nataša Petrović, koja je igrala Klitemnestru je naglasila da su kolege rekle gotovo sve o predstavi i da joj je bilo zadovoljstvo raditi sa ovako divnim ljudima. Miloš Tanasković, koji je igrao Zidara je rekao kako mu je jako drago što je prvi put radio sa Majom Mitić, koja je vrlo važna za ovu predstavu.
Maja Mitić, koja je u predstavi radila scenski pokret i koreografiju, istakla je da je dramaturgiju za ovu predstavu Danilo Kiš uradio 1968. godine, a poznato je šta je ta godina donosila i u svetu i kod nas. To su prvenstveno ženska prava, promena raznih modela sistema i jedan napredak. Teatar je mesto gde je simbolika vrlo transparentna, da su potrebne promene koje dovode naše društvo na višu, bolju, humaniju lestvicu. I u tom smislu glumci moraju lično da se bave karakterima, da preko pokreta, preko jednostavnosti, preko nekoliko slojeva kao na filmu, publika dobije svokju priču. I ja sam tu doprinela koliko sam mogla“ istakla je Maja Mitić.
