Porodica Đorđievski iz Nikoličeva već sedam godina bavi se kozarstvom. Sireve i kačkavalje prodaju širom Srbije, a veliki broj kupaca dolazi i iz inostranstva. U planu imaju izgradnju odmarališta sa zabavnim parkom za decu.

Porodica Đorđievski iz Nikoličeva već sedam godina bavi se kozarstvom. Na početku je bilo teško, imali su samo dva grla. Uz predani rad svih članova domaćinstva stado je naraslo i danas imaju 60 koza i 20 ovaca.

Danijel Đorđievski

Volimo ovaj posao. Išli smo korak po korak, učili smo kako posao funkcioniše i tržište. U početku smo prodavali samo mleko i sir i bili smo zadovljni i kada ga prodamo po nekoj nižoj ceni. Kroz rad smo shvatili da moramo da nudimo više proizvoda. Opredelili smo se za proizvodnju kačkavalja, sada već imamo deset vrsta dimljenog kačkavalja i razne vrste sireva. To je postao naš znak raspoznavanja  i ljudi su nas zahvaljujući tome su nas i naši kupci uočili na tržitu.“ – kaže Danijel Đorđievski

Danijel Đorđievski

Danijel kaže da imaju velike planove i da nameravaju da uvećaju stado, ali i da urede odmaralište sa zabavnim parkom za decu:

„Pored sireva prodajemo i mleko i surutku, a nameravamo da iduće godine napravimo i odmaralište za decu, kako bi deca mogla da posete farmu i da se provode vreme  u prirodi sa kozama. Zamisao je da u okviru odmarališta bude neka vrsta zabavnog parka namenjenog deci, a sve to cemo finasirati iz sopstvenih sredstava, jer trenutno ne postoji druga mogućnost finansiranja. Nameravavamo i da uvećamo stado.

Posao je isplativ, cena kačkavalja kreće se od 850 do 1000 dinara za kilogram, zavisno od vrste. Skuplji su oni kačkavalji sa lešnikom i bademom, dok su jeftiniji oni sa mirođijom, belim lukom. Sir se kreće od 450 dinara, koliko je običan sir, dok onaj sa dodacima začina, majčine dušice, i dimljeni idu i do 600 dinara za kilogram. Litar kozijeg mleka je 100 dinara.

Deo ponude sireva

Kupci uglavnom dolaze iz inostranstva i iz većih gradova: Beograda, Novog Sada, Niša. Sireve porodice Đorđievski kupuje i veliki broj naših sugrađana, ali za sada veća potražnja vlada na tržištu van Zaječara i Timočke krajine.

Za početak bavljenja ovim poslom zaslužni su Danijelovi roditelji, a majka Slađana svakodnevno ulaže velike napore kako bi proizvodnja sireva, kačkavalja i mleka tekla neometano.

Slađana Đorđievska

Odluku o početku uzgoja koza donela sam u želji da pomognem ljudima. Mleko, sir i surutka veoma su zdravi i smatraju se lekovitim.  Privukla me je pomisao da prodajom zdravih proizvoda, proizvoda koji su dobri za zdravlje, mogu da pomognem ljudima, a u isto vreme da pomognem i sebi i svojoj porodici.

Bilo je teško u početku. Puno rada i truda je uloženo, mnogi ljudi su u zabludi da koziji sir i mleko imaju neprijatan miris, pa smo se trudili puno da dokažemo da to nije tako.“

Stado na paši

Bavljenje kozarstvom zahteva dosta vremena. Dan počinje radno, a završava se kasno, ponekad tek oko ponoći.

„Ustajem rano, već u pola pet, pomuzem koze. Koza daje i do četiri litara mleka po muži. Za kilogram sira potrebno je šest litara mleka. Posle muže vodim koze na jutarnju pašu do deset sati, onda pravimo pauzu i bavimo se drugim poslovima, pripremom sira, kačkavlaja. Popodne koze opet vodim na pašu. Uveče opet muža, i sve to traje do deset, jedanaest uveče.

Pripremamo se za uređenje tog mini vrta, odmarališta za decu i nadamo se da ćemo uspešno sprovesti našu zamisao.“

Na popodnevnoj paši