Partizani su presreli nemački voz. U njemu je bilo i šećera, a oni su nam ga dali, jer je starešina rekao da smo mi deca budući partizani.
Pred sam kraj rata četa partizana našla je privremeno skrovište u jednoj kolibi, nedaleko od Velikog Izvora.
Tu su se skrivali punih nedelju dana, sve dok ih jedna starica nije prijavila.
Partizani su tadašnjoj deci, a danas već ljudima u poznim godinama, ostali u sećanju po šećeru koji su sa njima podelili.
Projekat „Balkanska gradina“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
Reklame
