Ruski diplomata, kojeg je EU proterala iz Brisela zbog navodne špijunaže i uz obrazloženje da se bavio „ilegalnim i remetilačkim radnjama“, posmatrač je na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji u okviru misije OEBS, najvećeg bezbednosnog tela u Evropi, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
Aleksandar Studenikin (49) bio je savetnik u stalnoj misiji Rusije pri EU u Briselu, kada su u aprilu 2022, dva meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, on i još 18 ruskih diplomata proglašeni za persone non grata, prenosi RSE.
EU je saopštila da su ruske diplomate sa crne liste angažovane u aktivnostima „protiv interesa i bezbednosti EU i njenih država članica“.
Studenikin je sada među grupom od 30 izbornih posmatrača koji 17. decembra ove godine predstavljaju Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na izborima u Srbiji za parlament i skupštine 65 opština.
U medijskim izveštajima se ranije navodilo da je Studenikin bio službenik ruske spoljne obaveštajne službe, poznate kao SVR. Visoki evropski zvaničnik sa pristupom poverljivim informacijama takođe je rekao za RSE da Studenikin radi za SVR, iako sam Studenikin negira bilo kakve veze sa obaveštajnim službama.
Studenikin je jedan od četiri Rusa na listi dugoročnih posmatrača u posmatračkoj misiji OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Ovi posmatrači su odgovorni za praćenje čitavog izbornog procesa, odnosno kako se precizira na sajtu OEBS-a, zaduženi su za prikupljanje informacija i „sticanje dubljeg razumevanja ukupnih administrativnih procedura i okolnosti kampanje“.
Grupa takođe uključuje posmatrače iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Danske, Belorusije i još sedam zemalja.
Studenikinovo postavljenje je privremeno, međutim, postoji više pokazatelja da je Srbija postala česta destinacija za ruske diplomate izbačene iz EU.
Istraživanje RSE iz u marta ove godine pokazalo je da su najmanje trojica ruskih diplomata, povezana sa ruskim obaveštajnim službama i na crnoj listi država članica EU, nastavili karijeru kao akreditovane ruske diplomate u Srbiji.
Srbija je jedna od retkih evropskih država koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije Kremlja na Ukrajinu.
Proterivananja ruskih diplomata su usledila nakon što su vlade EU stavile na crnu listu stotine pripadnika diplomatskog kora nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, a nekoliko država članica EU navelo je navodnu špijunažu kao razlog za proterivanje.
Srpski izbori održavaju se tokom sve većeg pritiska zapadnih država na Srbiju da uvede sankcije Moskvi. Vladajuća Srpska napredna stranka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje su u koaliciji sa strankama koje se smatraju proruskim.
Aleksandar Vučić više puta je istakao da je za pridruživanje EU, dok istovremeno održava prijateljske veze sa Rusijom, koja je podržala Beograd u više sporova sa Zapadom.
Predstavnike OEBS-a biraju zemlje članice
Zemlje članice OEBS-a zadužene su za izbor pojedinaca koje žele da se pridruže misiji za posmatranje izbora, tako da OEBS ne upravlja direktno regrutovanjem ovih posmatrača.
Studenikin, koji je nekada radio u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW) u Hagu, doputovao je u Srbiju 19. novembra da bi počeo da radi kao posmatrač izbora OEBS-a.
Studenikinova grupa posmatrača je zadužena za nekoliko opština u istočnoj Srbiji, a on se već sastao sa lokalnim političkim predstavnicima u Zaječaru i Kladovu, u blizini granice sa Bugarskom, odnosno Rumunijom.
On je, prema pisanju medija i izvoru RSE, prisustvovao predizbornim događajima koje su organizovale i vladajuće i opozicione stranke u zaječarskom regionu.
Studenikin, kojeg je RSE dobio na službeni srpski broj telefona, rekao je da su osnov za njegovo proterivanje informacija na njegovom javnom nalogu na LinkedIn-u, gde je navedeno da je bio zaposlen u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja.
„Oko 500 ljudi je proterano iz Evrope. Ispostavilo se da ako si Rus, da si istovremeno i špijun. Bio diplomata ili ne, nije važno“, rekao je Studenikin za RSE.
Portparolka ODIHR-a Katia Andruš je za RSE rekla da ta organizacija „nije obaveštena“ da je EU proglasila Studenikina personom non grata. Izborne posmatrače biraju njihove zemlje i „moraju se pridržavati kodeksa ponašanja posmatrača“, dodala je ona.
„Svako ozbiljno kršenje kodeksa će dovesti do trenutnog povlačenja akreditacije posmatrača“, rekla je Andruš za RSE.
RSE je uputio upite o ulozi Studenikina kao izbornog posmatrača Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Republičkoj izbornoj komisiji Srbije i stalnoj misiji Rusije pri OEBS-u u Beču. Niko nije odgovorio na pitanja do objavljivanja teksta.
Na pitanje o proterivanju Studenikina prošle godine, belgijsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da odgovore može dati Služba za spoljne poslove Evropske unije, ali ni ovi odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
Izvor: N1
