Predrag Pepa Janković, mladi Zaječarac, po zanimanju je kuvar. Iako uživa u pripremanju specijaliteta domaće i strane kuhinje, njegova druga velika ljubav povod je za naš razgovor.
Reč je o notafiliji.
Pepa je kolekcionar papirnih novčanica – notafilista. Njegova sjajna kolekcija, koju čine novčanice iz osamdeset i četiri zemalja još uvek nije potpuna, a svakodnevno, kroz razgovor sa kolegama iz svih krajeva sveta radi na njenom sređivanju i popunjavanju.
Carska Rusija, Carevina Japan, Indonezija, Nikaragva, Surinam, Irak, Iran, Liban, Pakistan, Indija, Bangladeš, Kambodža – samo su neke od zemalja čije novčanice ima u svojoj kolekciji.
Kao i svaki kolekcionar – mašta o retkim primercima, ali iznad svega je zadovoljan novim iskustvima, znanjem i prijateljima koja je stekao širom sveta. Kroz saradnju sa kolegama iz svih krajeva sveta uspeo je da unapredi svoje poznavanje stranih jezika.
Kako je sve počelo? Šta te je navelo da se baviš notafilijom?
Zapravo ni ja sam ne znam tačno šta me je navelo da se bavim notafilijom. Ta ljubav se rodila kada sam se kao mali igrao sa inflacionim novčanicama kod mog, sada pokojnog, deke, tačnije sa njegovom poslednjom platom. Tada sam se prvi put susreo sa novčanicama, a kasnije kroz priču sa mojm deda-stricem koji radi u Istorijskom Arhivu u Zaječaru, koji se takođe time bavio u mladosti, ali i filatelijom. Tako da mogu da se zahvalim njima dvojici što su u meni probudili ljubav prema ovom hobiju. Prvo – mom sada pokojnom deki koji mi je dao novčanice, koje će kasnije preći u moj hobi i deda stricu koji me je uveo ozbiljnije u sve to. Inače svoje prve strane novčanice su bile poklon iz Indije.
Koliko ti vremena oduzima ovaj hobi? Da li iziskuje velika izdvajanja?
Pa, iskreno ja ovaj hobi volim od prvog dana. Mnogo toga sam naučio o novčanicama, o zemljama, stupio u kontakte sa ljudima iz različitih zemalja zahvaljujući tome. Tako da ne mogu da kažem da mi oduzima vreme, ali mogu da kažem da ja tom hobiju dajem svoje vreme. Da li je skup hobi? Naravno da je skup hobi, kao i svaki drugi hobi. Ali, naravno treba znati do koje granice treba ići. Ja uglavnom razmenjujem novčanice, ali u poslednje vreme i kupujem. Naravno, još uvek postoje novčanice koje ja sebi trenutno ne mogu da priuštim.
Do kojih novčanica se teško dolazi? Koje zemlje nisu zastupljene u tvojoj kolekciji?
Mogu slobodno da kažem da mi nedostaju mnoge zemlje, neke se retko nalaze, ali i ako se mogu naći onda su na visokoj ceni, meni čak nedostaju novčanice koje su vezane i za Srbiju, ali ja njih ne mogu da priuštim trenutno.
Mogu da kažem da se poprilično teško dolazi do novčanica afričkih zemalja. Ali, se takođe dolazi teško do arapskih zemalja koje su stare preko 60-70 godina. Ta saznanja sam dobio od nekoliko kolega kolekcionara.
Iz koje zemlje imaš najbogatiju kolekciju? Na koju si najponosniji?
Kad kažemo kolekcija nekih novčanica, mislimo na štampanje od prve do poslednje novčanice neke zemlje. Ja kao mlad kolekcionar papirnog novca (notafilist), nemam nijednu potpunu kolekciju, jer sam trebao na početku tog hobija, na preporuku starijih kolega kolekcionara, da se opredelim samo za jednu ili dve zemlje, da bih uspeo u životu da prikupim celu koleklciju papirnog novca neke zemlje. Ne bih hteo da razdvajam zemlje, tako da ću reći da sam ponosan na celu svoju kolekciju.
Koja novčanica predstavlja tvoj neostvareni san?
Ima jedna novčanica koja mi je neostavrena želja, to je 100 dinara 1884. koja vredi 15.000 eura (mala šala!).
Naravno da ima, moja neostvarena želja jesu novčanice afričkih zemalja i ostrvskih zemljalja – do njih se teško dolazi!
Predragu želimo da ispuni svoje snove i jednoga dana kolekcije popuni – čak i onim najređim primercima. Sigurni smo da će bar deo, ako ne i sve snove, ispuniti – barem kada je notafilija u pitanju, jer njegova strast i predanost, garancija su za to.
