Građani Zaječara su svedoci intenzivnih radova na teritoriji našeg grada, koji se ogledaju, uglavnom, u asfaltiranju niza ulica u gradu i teritorijalno pripadajućim selima i „pompeznih“ najava od strane gradonačelnika Boška Ničića kao i posete ministra Tomislava Momirovića i v.d. direktora „Puteva Srbije“ Zorana Drobnjaka od 27.2.2021. godine, prilikom koje su najavljeni brojni veliki radovi i novčana sredstva koja su već izdvojena ili će biti realizovana u narednom periodu od strane države i ministarstva na čijem čelu je gospodin Momirović, za uređenje infrastrukture.
Radni deo posete, kako smo informisani preko stranice „zaječar.info“, započeo je „paradiranjem“ kroz Ulicu Ivana Milutinovića“ kada je ministar najavio ulaganje od 30 miliona evra za „izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju 48 kilometara kanalizacione infrastrukture na teritoriji Grada Zaječara, kao i da je „Otkad je predsednik Vučić preuzeo konce u svoje ruke, grad Zaječar je dobio milijardu i pesto miliona direktne pomoći. Samo za četiri lokalne saobraćajnice, koje se vode kao republičke, Putevi Srbije su izdvojili dvesta dvadeset miliona dinara.“
Na prvi pogled bi ove informacije trebale da budu ohrabrujuće za Zaječarce i stanovnike okolnih sela, ali se već na početku pokušaja bilo kakve analize iznetih podataka nameće niz pitanja o kojima ovom prilikom razgovaramo sa Markom Paunovićem, ekonomistom i doskorašnjim direktorom JKP „Vodovod“ Zaječar.
Gospodine Paunoviću, da li ste upoznati sa najavama i ciframa koje su gradonačelnik Ničić i ministar Momirović izneli prilikom ministrove posete od 27. februara ove godine?
Imajući u vidu da sam se odlučio da sa porodicom ostanem u ovom gradu u kom živim već 45 godina normalno je da sa određenim interosovanjem pratim ono što izjavljuju ljudi koji vode grad i državu i koji donose odluke od kojih će zavisiti moj i život moje dece, kao i svih ostalih građana u budućnosti. Moram priznati da mi nakon toga ostane „gorak ukus u ustima“ i da sebi postavim milion pitanja. Ništa drugačije nije bilo ni kada sam čitao izjave date prilikom posete ministra.
Šta vam je ovog puta, kako vi kažete, „ostavilo gorak ukus u ustima“?
Uh, na prvom mestu ova silna asfaltiranja i uređenja atarskih puteva mesec dana pred lokalne izbore. To je nekako postalo manir. Gotovo ništa se ne radi godinama dok traju mandati vlasti, a onda, kako se glasanje približava kreće se sa intenziviranjem aktivnosti. Uglavnom se asfaltiraju ulice i daju krupna obećanja, a poslednjih devet godina se neretko i otvaraju nekakva „nova radna mesta“.
Da li hoćete da kažete da se vlasti služe asfaltom, betonom i obećanjima da pridobiju glasove za svoje kandidate?
Da, to hoću da kažem. I nije to od juče. To se decenijama događa, samo mi se nekako čini da je poslednjih godina to postalo pravilo, uz zastrašivanja glasača pred izbore i na dan glasanja što smo mogli da vidimo prethodnih godina i u našem gradu i u drugim lokalnim samoupravama…Lučani su nekako ostali u sećanju…
Da li to vama deluje kao nešto što stručna javnost i opozicija nazivaju „funkcionerska kampanja“?
Pa da. Kako inače da se tumače posete ministara, premijera, predsednika pred lokalne izbore koje prate svi nacionalni mediji, koje najveći broj građana gleda, i to bez ikakvog kritičkog osvrta. Da nema takozvanih malih i alternativnih medija kao što je vaš portal i par televizija bez nacionalne frekvencije ne bi bilo moguće čuti drugačije mišljenje ili kritiku.
Da se vratimo na posetu i obećanja Ničića i Momirovića. Šta vas je tu zainteresovalo?
Više stvari. Prvo, informacija o 1,5 milijardi dinara koje je dobio Zaječar „od kada je predsednik Vučić preuzeo konce u svoje ruke“. Tu ministar, verovatno nesvesno, potvrđuje da predsednik drži sve konce u svojim rukama, i kako ja to razumem, a ostavljam mogućnost da apsolutno nisam u pravu, odlučuje kada će se, koliko i kome pomoći. Verujem da mnoge Zaječarce interesuje za koje namene i u kom tačno periodu je izdvojeno ovih nešto manje od 13 miliona evra.
Nešto se ne sećam nekih velikih infrastrukturnih radova koji bi ove novce mogli opravdati, a možda samo nisam informisan. Možda se tu računa „ponovna“ izgradnja već izgrađene i uništene hale u Kotlujevcu, ili rekonstrukcija škole Hajduk Veljko ili novi most kog čujem da ljudi zovu „grbavče“. Ne znam. U svakom slučaju, čini mi se da je bilo mnogo stvari koje su trebale još davno da budu prioritet onih koji vode grad. Od uređenja bolnice, preko rešavanja problema na zgradi doma zdravlja čije se jedno krilo zbog mogućnosti urušavanja ne koristi već nekoliko godina, problema nepostojanja seoskih ambulanti, do rekonstrukcije fabrike vode, rešavanja pitanja vodosnabdevanja i divljih deponija u selima i još brdo drugih stvari.
Druga informacija koja je kod mene otvorila niz pitanja je da će u postrojenja za preradu otpadnih voda krajem ove i tokom sledeće godine biti izdvojeno 30 miliona evra. Ovo bi bez dodatnih informacija i samo po sebi trebalo da bude lepa vest, ali kad imate još neka dodatna saznanja onda sve poprima neku drugu dimenziju. Naime JKP „Vodovod“ Zaječar kao i gradska uprava poseduju „Generalni projekat prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda“, čini mi se da se baš tako zove i da je iz 2010. ili 2011. godine, koji predviđa prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i to u prvoj fazi za 45.000 ekvivalent stanovnika i u drugoj fazi 60.000 ekvivalent stanovnika koji predviđa centralno postrojenje, izgradnju oko 2,5 kilometra kolektora, pumpne stanice za prepumpavanje ispod Crnog Timoka i niz „portabl“ postrojenja za seoska naselja udaljenija od grada i samog budućeg centralnog postrojenja po ceni od oko 11,3 miliona evra u prvoj fazi i drugoj još oko četiri miliona evra, ako me sećanje dobro služi. U vezi ovog projekta u nekoliko navrata su obavljani razgovori sa KfV bankom kao potencijalnim investitorom. Poslednji ovakav razgovor za koji znam vođen je, čini mi se, 2018. godine kada sam ja bio na čelu Vodovoda.
U svim ovim razgovorima kao potencijalne smetnje realizaciji ovog projekta pojavljivale su se sledeće činjenice:
a) da Zaječar ima veliki upliv atmosferskih voda, to jest kišnice, vode od otopljenog snega, u fekalnu kanalizaciju što dovodi do otežavajućih okolnosti za samo prečišćavanje ovih voda zbog potencijalnog predimenzionisanja samog postrojenja, i
b) kvalitet vode u samom Velikom Timoku nakon ulivanja Borske reke kao jedne od „najcrnjih ekoloških tačaka“ u Evropi, što dovodi u pitanje opravdanost izgradnje ovakvog postrojenja pre rešavanja problema zagađenja Borske reke.
Oba ova problema aktuelna su i danas. Bilo bi dobro da o tome postoji nekakva stručna i javna rasprava pa da građani o ovom pitanju mogu da imaju više informacija, pa, evo, predlažem da vaš medij, ako to ne uradi neko drugi, potraži na uvid, u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, ovaj projekat i o njegovim detaljima obavesti javnost. Moram da napomenem da je ovaj projekat izrađen pre poslednjih promena Zakona o izgradnji, pa ovaj mora da se uskladi sa novim zakonskim rešenjima tako da bi on bio osnova za ono što se sada, čini mi se, zove idejni projekat. Da ne bi bilo zabune, ja nemam informacije da li je usklađivanje sa zakonom već odrađeno pa je novi projekat pokazao da sve ovo ima da košta ni manje ni više nego duplo. Čudno je, priznaćete.
Razmišljajući o ovoj izjavi ministra i gradonačelnika malo sam kopao po svojim rokovnicima i tamo se podsetio da je negde u januaru 2019. godine, ako me sećanje ne vara, održan sastanak u Ministarstvu ekologije u Beogradu na kome je ispred ministarstva bilo troje ljudi a ispred delegacije iz Zaječara Glavni urbanista grada Zaječara dipl.inž.arh. Ivan Stojanović, kolega Đorđević iz vodovoda i moja malenkost. Tom prilikom informisani smo da ministarstvo odobrava sredstva za izradu dokumentacije za postrojenja za preradu otpadnih voda, i šta su koraci koje treba da preduzmemo do marta te iste godine, što je bio, mora se priznati, veoma kratak rok. Upoznali smo tada sagovornike o tome da posedujemo ranije pomenuti generalni projekat, na šta smo dobili odgovor da je to odlična polazna osnova i gotovo pola posla, zbog u njemu već definisanih parametara, a kao najveći problem ostala su neka pitanja u vezi planske dokumentacije za koje je gospodin Stojanović ponudio dva moguća rešenja i apostrofirao problem kratkih rokova. Kako je za plansku dokumentaciju nadležna lokalna samouprava, očekivao sam da, ukoliko je to moguće u skladu sa tada važećim zakonima, ovaj problem bude rešen imajući u vidu javni interes. U tom trenutku moj mandat direktora je bio na samom kraju i do 18.3.2019. kada je imenovan v.d. direktora Nikola Šarčević koji je i danas, posle dve godine, na tom mestu, nikakve informacije niti interesovanje od strane gradske uprave, gradonačelnika ili gospodina Stojanovića kao glavnog arhitekte grada Zaječara za ovu temu, a da sam ja upoznat, nije bilo. Kao što rekoh, možda mi samo nismo upućeni da je u međuvremenu sve ovo odrađeno. Možda.
Po ovome što ste izneli možemo da zaključimo da vi mislite da je iznos od 30 miliona evra prenaduvan i da se tu nazire korupcija?
Ne, to ste vi tako razumeli. Ja samo kažem da mi kao javnost nemamo te nove podatke a da jedini dokument koji nam o tome govori prikazuje daleko manje iznose. Možda je neka nova tehnologija u pitanju, možda su porasle tržišne cene materijala, opreme i radova? Ne znam.
Interesantno za dodatna istraživanja, svakako. A da li možda imate neki komentar na prisustvo v.d. direktora „Putevi Srbije“ na rekonstrukciji Ulice Ivana Milutinovića i mestu obraćanja ministra i gradonačelnika.
Pa nemam komentar. To smo viđali i ranije, poslednji put u kampanji 2017. godine, kada je gospodin prisustvovao obilasku sela Grljan sa tadašnjim predstavnicima lokalne i republičke vlasti i kada je odlučeno da se u tom selu asfaltira ulica, mislim, ne držite me za reč da se baš tako zove, Kraljevića Marka, iako je u nekoliko ulica par meseci pre toga, u kojima je asfalt već bio potpuno propao, vršena rekonstrukcija vodovodne mreže zbog ogromnog broja kvarova i bila je potrebna potpuna rekonstrukcija kolovoza, dok je u ovoj odmah nakon postavljanja novog asfalta, zbog lošeg kvaliteta mreže i agresivnih radova iznad nje, došlo do nekoliko pucanja cevi i svih neophodnih intervencija na novom asfaltu. Tu situaciju imamo i sada. Uređuju se kolovozi dok se infrastruktura ispod zemlje potpuno ili u najvećoj meri zanemaruje. Ovde već godinama ne postoji nikakav plan komunalne izgradnje koji bi definisao prioritete, usaglašavao dinamiku radova i što je najbitnije locirao izvore sredstava.
Ranije smo vas pitali za mišljenje u vezi sečenja lipa u ovoj ulici i tada ste od strane gradonačelnika, na njegovom profilu na jednoj društvenoj mreži vređani i nazivani „Mirkovićevim stručnjakom“. Da li možda imate da dodate nešto u vezi rekonstrukcije ove ulice?
Jeste, to je manir gradonačelnika. Kad god me negde vidi, čuje ili pročita da sam, ne daj Bože, nešto rekao naziva me tako kako ste rekli. Mislio sam u početku da ga tužim sudu, ali sam odustao. Nemam vremena, imam brdo ozbiljnijih stvari da radim a njega ne primećujem.
Što se tiče ulice, ona je odavno zrela za potpunu rekostrukciju. I sami vidite kada tom ulicom prođete da je to zakrpa do zakrpe na asfaltu. Za vreme mog mandata u Vodovodu bilo je nekoliko ozbiljnih kvarova na delovima mreže u ovoj ulici. Mi smo kao Vodovod od 2015. godine predlagali ovu ulicu, kao i niz drugih, u programu poslovanja za potpunu rekonstrukciju uz učešće grada ili države, ali se nameće da jednostavno nije bilo političke volje da se ovo i ostvari. Sada je ima, i hvala Bogu na tome. Ipak ostaje pitanje što ne još 2017., 2018., 2019., da ne računamo prošlu godinu zbog cele ludnice sa virusom. Nadam se da će se ova rekonstrukcija završiti u skladu sa najboljim primerima struke i prakse i da neće biti potrebe za bilo kakvim intervencijama narednih 20 godina.
Postoji i određena bojazan da se sve radi samo u svrhu kampanje za lokalne izbore, ali to će se videti u narednom periodu. I opet je pitanje transparentnosti i javnog uvida.
Recimo da se ispod ove ulice nalazi pored sekundarnog voda promera od 315 do 250 mm i veliki, deo distributivnog prstena prečnika 800mm, za koji je verovatno trebalo uraditi neku stručnu, inženjersku procenu stanja u kome se on nalazi imajući u vidu njegovu starost i važnost za snabdevanje grada i eventualnu buduću poziciju našeg vodovoda kao jednog od nosioca regionalnog vodosnabdevanja.
Recimo da je potrebno projektovanje i sanacija postojećeg dela atmosferske kanalizacije i njeno potpuno odvajanje od fekalne kao i izgradnja nove u delu u kome ona ne postoji a imajući u vidu da prilikom svake veće kiše dolazi do plavljenja velikog broja objekata u kvartu između ove ulice, Ulice Miloša Obilića i Ulice Save Kovačevića, a posebno u Ljubice Radosavljević i Dojranskoj. To povlači da je određene izmene potrebno uraditi i na fekalnoj kanalizaciji itd.
Po vama je dosta toga potrebno projektovati i uraditi u ovoj ulici pre samog asfaltiranja i uređenja trotoara. Da li mislite da je do izbora dovoljno vremena za sve što ste naveli?
Ne znam, ne mogu da tvrdim. Možda je sve ovo već obuhvaćeno nekim projektom i planirano za rad, ali mi se čini da je potrebno više vremena od par nedelja. Sa druge strane, ne bi bilo prvi put da se nešto pred izbore agresivno započne, a onda nakon glasanja oduži ili potpuno stopira.
Za kraj, pre par nedelja ste imali neprijatnost sa nekim zastrašivanjem od strane ljudi bliskih režimu u gradu? Da li želite da kažete nešto u vezi toga?
Ranije sam već govorio o tome i za vaš i za neke druge medije pa se ne bih ponavljao. Suština je da je na poziv aktivista koji predstavljaju listu broj 1 za lokalne izbore, sivi terenac presekao meni i mom biciklu put u Ulici Timočke bune i da su iz njega izašla dva momka. Vrlo agresivno su me terali kući, pominjali da će „da me reše“ i tako. Ja sam to saslušao, udaljio se sa tog mesta i sve uredno prijavio dežurnoj službi policijske uprave u Zaječaru. I to je to. Očekujem da policija uradi svoj posao i da se to više neće dogoditi nikome. Mislim da to šteti i vladajućoj garnituri i da ima dovoljno pameti da svoje nasilnike i „rešavače problema“ sklone sa ulica, pre nego što se nekom dogodi nešto ozbiljnije. I generalno ta podela naroda na naše i njihove, patriote i izdajnike i ko zna kako još je kancer koji razara ovo društvo, i nešto teže posledice smo imali prilike da vidimo u ranije pomenutim Lučanima kada je jednom od opozicionih lidera razbijena glava.
Hvala na izdvojenom vremenu.
Hvala vama na iskazanom interesovanju.
