Ekološki problemi su dospeli u žižu javnosti poslednjih godina. Sve je počelo sa odbranom Stare planine od izgradnje mini hidroelektrana, a nastavilo se velikom pobunom protiv rudarenja litijuma u dolini Jadra. Sada je došao red da se fokus javnosti preseli na istočnu Srbiju, od Homolja, preko Bora i Majdanpeka, pa do Zaječara. Istočna Srbija je sada potencijalno najugroženije područje vezano za rudarenje bakra i zlata, tako da bi bilo fer da je cela Srbija podrži u borbi za očuvanje životne sredine i rudnog bogatstva.
Ekološki aspekt rudarenja bakra i zlata je od krucijalne važnosti, ali ono što se gotovo ne spominje u javnosti ili se stidljivo provlači kroz javni diskurs, jeste pitanje ekonomskog i strateškog aspekta.
Naime, kada se pogleda mapa istočne Srbije, na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, ona je sva pokrivena žutim i narandžastim pravougaonicima. Svuda su predviđena istraživanja i eksploatacija bakra i zlata. Postavlja se pitanje da li će u narednih par decenija sva rudna bogatstva u ovom delu Srbije biti iskopana od strane stranih kompanija.
Trenutna vlast užurbano izdaje dozvole za istraživanje i eksploataciju, kao da sutra ne postoji. Sve se odigrava pod plaštom industrijskog razvoja. Jasno je svima nama da bez industrije nema razvoja, ali ono što se danas plasira kao dobitak od industrijalizacije koje će sprovoditi strane kompanije jesu prihodi od rudne rente, koja iznosi 3-7 odsto, kao i poreza i doprinosa na zarade. Ovo jeste da doprinosi poboljšanju standard građana, ali suštinski razvoj se može ostvariti samo od profita na prodaju bakra i zlata. Znamo svi koliki je značaj za razvoj SFRJ imao RTB Bor, a da je direktor ovog basena imao uticaj ravnom ministru. Danas se taj suštinski profit prepušta stranim kompanijama koje bi za dve decenije mogle da iskopaju svu rudu u našem kraju, što bi bilo jako neodgovorno prema budućim generacijama. Postavlja se pitanje da li se mi to strateški vraćamo na početak 20. veka.
Sećamo se svi kako je sadašnja vlast, a tadašnja opozicija, burno reagovala kada se u javnosti povelo pitanje prodaje Telekoma. Glavni argument je bio da to nije u državnom interesu i neće dozvoliti prodaju “porodične srebrnine”. Sada kada su na vlasti rudna i prirodna bogatstva ove zemlje stavljaju na doboš zarad ličnih interesa, a što je najgore, građani nemaju nikakvu informaciju i sve je prekriveno velom tajni.
Istočna Srbija bi morala da zatraži moratotijum, od najmanje nekoliko godina, na izdavanje dozvola za nove eksploatacije ruda bakra i zlata sve dok se u ovoj državi ne povede ozbiljna javna rasprava o tome koji su naši ekonomski interesi i strateški pravci po ovom pitanju. Javna rasprava bi trebala da uključi nezavisnu stručnu javnost iz oblasti ekologije, rudarstva , ekonomije, ekološke organizacije i aktiviste, predstavnike države, institute, kao i sve zainteresovane građane. Dalje izdavanje dozvola za nove eksploatacije se moraju stopirati sve dok mi kao društvo ne damo odgovore na sledeća pitanja:
- Da li eksploataciju bakra i zlata treba da prepustimo stranim kompanijama u narednih 20 godina zarad rudne rente i poreza i doprinosa na zarade, a profit od rude da služi za razvoj drugih država;
- Da li profit od rude treba da koristi budućim generacijama za razvoj ove države;
- Da li eksploataciju treba odložiti na možda petnaestak godina kada se unapredi tehnologija rudarenja koja će biti održivija po životnu sredinu;
- Da li se eksploatacija rude bakra i zlata treba odložiti dok država ne bude bila sposobna da sama eksploatiše sopstvena rudna bogatstva i time omogući suštinski razvoj;
- Da li je bolje da se vlast zaduži dve milijarde zarad javne potrošnje, radi podele jednokratne linearne pomoći građanima zarad kupovine glasova pred izbore ili je ispravnije da se zaduži za budući razvoj;
- Da li je danas moguće primenjivati bolje ekološke standarde prilikom eksploatacije rude bakra i zlata;
- Da li je ova “država” u stanju da sprovodi zakone koje je sama donela i da li ti zakoni važe za sve.
Ukoliko kao društvo ne damo odgovore na ova pitanja nije moguće biti odgovoran prema generacijama koje dolaze, niti sačuvati prirodu i rudna dobra. Evidentno je da se nekome jako žuri.
Sadašnje generacije su pred velikim ispitom, da li će uspeti da sačuvaju prelepu prirodu našeg istoka i rudna bogatstva za neka buduća pokolenja, pred najezdom samovolje, korupcije i bahatosti sadašnjih samoupravljača Srbije.
