U Istorijskom arhivu “Timočka krajina” Zaječar organizovana je promocija knjige “Leget 1914” autora Slobodana Lazarevića.
Knjiga „Leget 1914” autora Slobodana Lazarevića novinara Politike u penziji i publiciste, koja govori o vojničkoj katastrofi koja je potisnuta u kolektivnom sećanju, predstavljena je u Galeriji Istorijskog arhiva Timočke krajine u Zaječaru. Prema rečima prof. dr Predraga Markovića istoričara radi se o „najkrvavijem, najtragičnijem danu u srpskoj vojnoj istoriji”, najtežim gubicima ako se posmatraju po danu ratovanja. Srpska vojska je pošla preko Save na zahtev saveznika koji su u leto 1914. godine bili u teškoj situaciji na svim frontovima. U prelazak preko reke se krenulo sa Čevrntije kod Šapca na polje Leget u okolini Sremske Mitrovice. Bitka se odigrala 6. septembra 1914. godine, početkom Prvog svetskog rata, a tog dana poginulo je ili zarobljeno, podaci u literaturi se razlikuju, između pet i sedam hiljada vojnika iz Timočke divizije.
Kako je rekao istoričar prof. dr Predrag Marković, reč je o „najkrvavijem, najtragičnijem danu u srpskoj vojnoj istoriji”, najtežim gubicima ako se posmatraju po danu ratovanja. Srpska vojska je pošla preko Save na zahtev saveznika koji su u leto 1914. godine bili u teškoj situaciji na svim frontovima. U prelazak preko reke se krenulo sa Čevrntije kod Šapca na polje Leget u okolini Sremske Mitrovice. Međutim, rečni desant je očigledno bio pretežak zadatak, a povrh svega na srpsku vojsku obrušile su se višestruko brojnije austrougarske trupe koje su se spremale za odlazak na front prema Rusiji. Mnogi srpski vojnici su se prilikom paničnog povlačenja udavili u Savi, posebno kada se raspao nezavršeni pontonski most. Procenjuje se da je samo oko deset odsto vojnika znalo da pliva. Ipak, bitka na Legetu je moralna pobeda, Srbija je pokazala spremnost da se bori za viši interes, rekao je Marković napominjući da su i Nemci već naredne godine doživeli teške gubitke priikom desanta preko Dunava i Save na Beograd, rekao je Marković.
Slobodan Lazarević je pre svega, sagledao političke i vojne okolnosti koje su prethodile ovom događaju, kao i posledice stradanja 6.500 srpskih vojnika i oficira. „Pisanjem ove knjige pokušao sam da doprinesem da se razume ono što je teško shvatiti, a još teže prihvatiti”, rekao je autor .“Zašto se ćutalo 100 godina, je pitanje čiji sam odgovor pokušao da dam u ovoj knjizi, jer je pogibija bila posledica takozvanog državnog razloga. Ti mladi ljudi su morali da pomažu saveznicima i bilo je vrlo teško posle i svetskog rata priznati da su oni poslati u jednu političko diplomatsku avanturu. Sjaj legendarnih pobeda srpske vojske na početku Prvog svetskog rata, na Ceru i Kolubari, bacio je u senku dramu koja se odigrala na Legetu,. O ovoj bici, u kojoj je u neravnopravnoj borbi sa neprijateljem izginuo čitav borilački sastav 13. Puka, a mladi Timočani su svojim žrtvama na polju Leget u okolini Sremske Mitrovice dokazali lojalnost Srbije Evropi i savezncima s kojima do početka Prvog svjetskog rata Srbija nije imala formalno saveznički sporazum,” istakao je autor.
Izvor: fira.rs
