Zavičajno društvo Timočana-Torlaka sa sedištem u Minićevu osnovano je, posle višemesečnih priprema, 1. novembra 1997. godine u Minićevu, tako da je 1. novembra 2022. godine napunilo tačno 25 godina, to jest četvrt veka, postojanja i kontinuiranog rada. Ciljevi Društva su očuvanje, negovanje i afirmisanje kulturno-istorijskih i prirodnih vrednosti timočko-torlačkog kraja, kao i razvijanje i negovanje ljubavi prema ovom kraju. Na znaku ovog udruženja simbolično su prikazani reka Timok sa okolnim padinama Stare planine i Tupižnice, manastir Suvodol, kao simbol duhovnog nasleđa, i stari grad Koželj, kao simbol istorijskog nasleđa, kao i hrastov list iznad, kao simbol arhaičnog i bogatog tradicionalnog nasleđa.
Tokom proteklih 25 godina isprofilisala su se četiri osnovna načina ostvarivanja pomenutih ciljeva Društva. To su: 1. organizovanje susreta ljudi timočko-torlačkog kraja uz trpezu, druženje i veselje (pre svega, u vidu manifestacije „Torlačko veče“), 2. učešće u pograničnoj saradnji sa predstavnicima torlačkog kraja u Bugarskoj (okoline Beologradčika, Čuprenja i Čiprovaca). 3. objavljivanje zavičajnih knjiga (do sada više od 30 izdanja) i 4. objavljivanje glasila Društva (u početku biltena „Informator“, a zatim, od 2003. godine, lista „Torlak“). Uz ove osnovne, bile su organizovane i razne druge aktivnosti.
Četvrt veka postojanja Zavičajnog društva proslavljeno je 1. novembra 2022. godine u selu Vitkovcu. U Maloj sali seoskog doma održana je svečana sednica Skupštine Društva, na kojoj je njegov predsednik dr Dejan Krstić podneo izveštaj o radu u prethodnih 25 godina i izneo poglede o budućem delovanju, a zatim je u svečanoj atmosferi uručio zahvalnice zaslužnima za njegov rad. Osim članova Skupštine i saradnika iz ovog kraja, obeležavanju je prisustvovala i delegacija Torlačkog društva „Ždrepče“ iz Belogradčika. Posle završetka sednice obeležavanje jubileja se, po starom dobrom običaju, nastavilo proslavom uz trpezu i veselje.
Zavičajno društvo Timočana-Torlaka se tokom svog dosadašnjeg rada isprofisilasalo i kao izdavač knjiga književnosti na timočko-torlačkom dijalektu. Upravo ovakva jedna knjiga obeležila je početak perioda posle obeležavanja četvrt veka postojanja i rada. Naime, krajem aprila 2023. godine iz štampe je izašla knjiga pripovedaka autorke Ljiljane Živković na govoru sela Novog Korita (opština Knjaževac, Stara planina), pod naslovom „Dire i beleđe“ (u prevodu na književni srpski jezik: „Tragovi i belezi“).
Ljiljana Živković (1950) rođena je i odrasla u Novom Koritu, a posle odlaska u penziju se i vratila da živi u njemu. Do sada je objavljivala samo književne tvorevine na dijalektu, tačnije na unekoliko specifičnom govoru svoga sela. Priče na dijalektu objavljivala je u listovima „Knjaževačke novine“ i „Torlak“, zastupljena je i u jednom zborniku dijalekatske proze, a, takođe, i u jednom zborniku dijalekatske poezije. Knjiga „Dire i beleđe“ je njena prva knjiga. Sadrži 29 priča, koje su podeljene u dva odeljka, u prvom, većem, naslovljenom „Žal za minuloto“, su one nostalgično-tužnog, a u drugom, nešto manjem, naslovljenom „Za smej“, one šaljivog karaktera. Priče su plod autorkinog proživljenog i duboko memorisanog iz nekadašnjeg seoskog života, i u tom smislu, većina njih, posebno one nostalgično-tužnog karaktera, nosi izrazit emotivni naboj. Iako je reč o proznim tekstovima, ove priče često krasi poetičnost i, sa njom povezana, melodičnost, tako da se one nalaze na samoj granici proze i poezije.
Knjiga „Dire i beledje“ ima i izuzetnu dijalektološku vrednost, jer je govor Novog Korita specifičan, umnogome različit od govora drugih sela timočko-torlačkog kraja. Iako je u dijalektologiji davno ukazano na njegovu specifičnost, on do sada nije istraživan, tako da je ova knjiga do sada jedini objavljeni izvor o njemu. S obzirom na to da su i autorka i urednik knjige želeli da knjiga bude spomenik ovom specifičnom govoru, mnogo pažnje je posvećeno da ona bude priređena i kao dijalekatski izvor. Ona sadrži mnoštvo specifičnih dijalekatskih reči i rečeničnih konstrukcija, a svi tekstovi su i akcentovani, čime su ne samo dijalektologiji ostavljene važne informacije, već je i čitaocima značajno olakšano pravilno čitanje njenih priča. Knjiga sadrži i rečnik u njoj sadržanih manje poznatih dijalekatskih reči i izraza. Ovaj rečnik, takođe, ne samo da čitaocima olakšava razumevanje priča, već predstavlja prvi rečnik specifičnog novokoritskog govora.
Osim dijalektološke, ova knjiga ima i etnografsku vrednost, jer priče koje sadrži predstavljaju i izuzetan i veoma dragocen spomenik tradicionalnom životu Novog Korita i uopšte staroplaninskog kraja, pa i šire, centralnobalkanskog područja. U njima oživljavaju slike nekadašnjeg života, zalazeći u sve njegove kutove. Autorka je etnografskoj građi udahnula život. Ovom etnografskom karakteru doprinosi i to što je knjiga ilustrovana starim fotografijama, uglavnom autorkinim porodičnim, ali i onim koje je pronašla u drugim novokoritskim domovima. Prikazujući tradicionalni život, autorka je veoma obilno i slikovito predstavila i prirodni ambijent tradicionalnog sela, jer se u tradicionalnom društvu život odvijao u snažnoj interakciji sa prirodom. Osim o životu tradicionalnog sela, u ovim pričama nalazimo i obilje slika o njegovom savremenom propadanju, i praktičnu i psihološku dimenziju tog propadanja.
Knjigu u ime izdavača, Zavičajnog društva Timočana-Torlaka, a i kao njen urednik, potpisuje dr Dejan Krstić. U njoj se nalazi i njegov tekst o njenom sadržaju i vrednosti, kao i o književnom stvaralaštvu Ljiljane Živković uopšte.
Knjiga „Dire i beleđe“ uskoro će biti promovisana u Knjaževcu i Zaječaru, a u dogledno vreme i u drugim sredinama u kojima ima interesa za dijalekte istočne i jugoistočne Srbije.
Autor: dr Dejan Krstić
