Malo opozicija, malo vlast, jedna stranka, pa druga, pa treća… Bez programa i ideologije, ali sa velikom glađu za uhlebljenjem i najčešće o trošku građana. Ugrubo, ovako bi mogao da se okarakteriše prosečan srpski preletač, piše Blic.

Prema istraživanju „Crte“, njih je u proteklih 10 godina u Skupštini Srbije bilo 52 ali, ako se u obzir uzmu gradovi i opštine po čitavoj Srbiji, malo ko može da ih prebroji.

Osim onih koji su promenili tek po jednu stranku, daleko zanimljiviji su oni koji su to učinili četiri, pet, pa i šest puta, tražeći valjda ono što će im konačno odgovarati.

Koja god da su njihova objašnjena, ona druga, koja građani daju, potpuno su drugačija – više od 80 odsto njih smatra da preletači stranke menjaju iz lične koristi.

Iako su toga svesni, ostaje nejasno zašto i dalje neke od njih podržavaju, i još važnije, da li će ih nekada konačno i kazniti zbog prekrajanja izborne volje?

Maja Gojković

Predsednici Skupštine Srbije promena stranačkog dresa ne da nije nepoznanica, naprotiv – menjala ga je neko će reći pet, a neko šest puta.

Političku karijeru započela je davne 1990. u Narodnoj radikalnoj stranci Veljka Guberine, odakle je prešla u SRS, u kojoj se zapravo zadržala najduže od svih stranaka u kojima je bila, sve do 2007. godine.

Iako je svojevremeno najavljivala da će politiku napustiti kada se razočara u SRS, to se nije desilo, ali jeste da je po izlasku iz te stranke osnovala Grupu građana „Maja Gojković“, nakon čega je registrovala je i svoju stranku – Narodnu partiju.

Na izbore 2012. godine izašla je kao deo URS-a, ali tokom pregovora o formiranju vlade, URS raskida saradnju sa njom zbog flertovanja sa DS.

Kada je formirana SNS, Maja Gojković se priključila naprednjacima koji su je postavili i za predsednicu srpskog parlamenta, i za funkcionerku stranke.

Blagoje Spaskovski

Direktor RTB Bor je šampion po broju promenjenih stranaka. Bio je član Saveza komunista, zatim SPS, da bi 2010. godine prešao u URS.

Dve godine kasnije vraća se u redove socijalista, da bi se već 2013. godine priključio SNS, čiji je član i danas.

Od 1979. Blagoje Spaskovski se nalazi se na visokim funkcijama u Boru, a generalni direktor RTB „Bor grupe“ postao je 2009. godine.

Mediji su njegove smene najavljivali godinama unazad, tim pre što RTB Bor pod njegovim rukovodstvom nije imao čime da se podiči, ali se to nikada nije dogodilo.

Nada Kostić

Kostićeva je bila članica DS 1991. godine, ali je ubrzo prešla u DSS gde je provela čak 10 godina, i na čiji je predlog obavljala funkciju ministarke zdravlja u prelaznoj vladi, od oktobra 2000. do januara 2001. godine.

Nakon toga, smatrala je da joj je mesto u DHSS-u Vladana Batića, pa se tamo i učlanila. Nakon nekoliko godina tihovanja, na političku scenu aktivno se vratila 2016. godine, kada se pred parlamentarne izbore učlanila u DJB. Bila je i odbornik ove stranke na Starom gradu, ali je napustila posle odluke rukovodstva DJB da ne uđe u koaliciju sa DS-om.

Tu se, međutim, nije zaustavila, već je osnivala Udruženje za demokratiju Davidović – Grol i samostalno je delovala u opštinskom parlamentu. To je potrajalo neko vreme, da bi odlučila da ipak podrži odbornike DS u Starom gradu, a zatim i da se učlani u stranku.

Na prošlogodišnje beogradske izbore Nada Kostić je izašla na listi Republikanske stranke, a vrlo brzo nakon toga se POKS pohvalio javnosti da je dobio svoju poslanicu u republičkom parlamentu.

Boško Ničić

Nekada ozbiljan opozicioni Pokret za Krajinu kolektivno se priključio SNS pre izvesnog vreme, sve sa Ničićem na čelu, čovekom koji je svojevremeno bio jedan od funkcionera URS-a, i osobom koja je na prošlim parlamentarnim izborima bila na listi DS.

Iako je svojevremeno zastupao stavove opozicije i borio se protiv aktuelne vlasti, stvari su se promenile, pa je naprednjački dres obukao i Boško Ničić.

Sve to uradio je nakon lokalnih izbora u Zaječaru, na kojima je kao opozicioni kandidat dobio najviše glasova, ali je ubrzo napravio saradnju sa SNS, koju je inače vrlo oštro kritikovao.

U vreme Mlađana Dinkića, bio je jedan od glavnih funkcionera URS-a.

Jelena Đorđević

Osim onih političara na visokim funkcijama, dešava se da ispod radara prođu oni na lokalu koji, možda još i više, „flertuju“ sa raznim strankama. To je slučaj sa Jelenom Đorđević iz Niša, koja je takođe prošetala kroz nekoliko stranaka, samo na lokalu.

Najpre, ona je bila odbornik Dveri u Nišu koje su u opoziciji, ali je brzo nakon toga rešila da pređe u Jedinstvenu Srbiju koja je pak bila u vlasti u ovom gradu. To je potrajalo do 2018. godine, nakon čega izlazi iz vlasti i postaje samostalni odbrnik.

Takva situacija potrajala je nekoliko meseci, da bi u novembru prošle godine Đorđevićeva ponovo promenila stranku, tačnije prešla je u „Zavetnike“.

Nebojša Bakarec

Mada je poznat kao nekadašnji funkcioner DSS u vreme vlasti Vojislava Koštunice, Nebojša Bakarec je pre toga bio član DS, a nakon toga član Samostalnog DSS. Danas, on ima člansku kartu SNS.

On je za „Blic“ svojevremeno rekao da nije preletač, ali i obrazložio zašto se priklonio SNS.

– S obzirom na to da sam se kao član DSS dugo borio protiv DS, što je i razlog nastanka moje bivše stranke, prirodno je da se priklonim naprednjacima, koji se takođe bore protiv DS – objasnio je on.

Nebojša Bakarec je, inače, svojevremeno bio zamenik predsednika opštine Stari grad sa liste DSS-a, koja je tada bil au koaliciji upravo sa DS.

Dubravka Šarac Minić, Pančevo

Na lokalu, samo u Pančevu, istakla se i ova Pančevka, koja je takođe prošetala od vlasti, do opozicije i nazad, i to samo u protekle dve godine.

Ona je od maja 2016. do novembra 2017. bila odbornik opozione DS. Međutim, tada odlučuje da istupi iz stranke, pa je nešto manje od godinu dana nastupala kao nezavisni odbrornik.

Ipak, čini se da joj to nije išlo za rukom, pa opet bira da se veže za partiju, ovog puta za takođe opozicionu Narodnu stranku. Ipak, to iskustvo je potrajalo svega nekoliko mececi.

Končno, pre godinu dana Šarac-Minić se priključuje naprednjacima u Pančevu.

Aleksandar Martinović

Iako nije promenio veliki broj partija, šef poslaničke grupe SNS se vrlo često nalazi na listama preletača upravo zbog oštrih kritika osnivača SNS Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, koji su svojevremeno odlučili da napuste radikalske redove.

Njegove optužbe nisu bile ni malo blage, naprotiv. On je tada za SNS govorio da je stranka koja je nastala krađom mandata SRS, kao i da bi njegov prelazak u redove naprednjak „bio bi krajnje kukavički potez i okretanje leđa čoveku koji se u tamnici natčovečanskim naporima bori ne samo za sebe, nego za celu Srbiju.“

Takođe, Aleksandar Martinović je govorio da je SNS partija koju finansiraju tajkuni, mafijaši i kriminalci, kao i da bi ta stranka, kada bi došla na vlast, vodila „goru politiku od one koju vodi Tadić“.

Ipak, priključio se naprednjacima kada su ušli u vlast. Bio je u NO „Galenike“ i UO Agencije za privatizaciju, a sada je šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije.

Marinika Tepić

Poslanica i funkcionerka SSP takođe je u svojoj političkoj karijeri prošla kroz nekoliko stranaka. Najpre, to je bila LSV, na čijoj je kvoti izabrana 2016. godine za poslanicu u republičkom parlamentu. Međutim, ovu stranku napušta 2017. godine zbog neslaganja sa predlogom da lider te stranke Nenad Čanak bude kandidat za predsednika Srbije.

U aprilu iste godine Marinika Tepić pristupa Novoj stranci, gde je bila i članica Predsedništva, ali ostavku podnosi nakon prošlogodišnjih beogradskih izbora, tačnije zbog loših izbornih rezultata.

U aprilu 2019. godine postaje potpredsednica novoformirane Stranke slobode i pravde, na čijem je čelu Dragan Đilas.

Izvor: Blic.rs