foto: Pixabay
Svi likovi su fiktivni. Oni ustvari ne postoje. Potpuno su nebitni! Mi smo IH stvorili i dali im važnost! I ove na vlasti i ove što su bili na vlasti! Trećih kao i da nema!
Preko sedam brda, sedam gora, sedam dolina i sedam reka, putem koji je sedam godina rekonstruisan ili drugima koji bar 7 puta po 7 godina to nisu, dolazi se, doduše poslednjih godina vrlo retko i samo ko mora, ponekad i organizovano „buSNSom“, do malog „sela“ koje nekad beše grad.
Odatle se, posebno „u najnovijoj srpskoj istoriji“ odlazi sve češće, uglavnom uz plač najmilijih i obostranu želju da se vide što pre! Ako je moguće „TAMO negde preko“, zauvek.  Da malo žive dostojanstveno, rasterećeno, neetiketirano kao izdajnik,  fašista, ološ – samo zato što drugačije misle.
Vladali su mnogi ovim gradom. Lekari, istaknute ličnosti, ljudi od časti i poverenja, sa manje ili više uradjenih dobrih Dela a nadasve korisnih i potrebnih GRADjANIMA, i čini se bez želje i namere da nanesu štetu.
Tako su GRAĐANI, vizijom i upornošću nekih ljudi koji su vodili ovaj grad, nekada opštinu, varoš…dobili česme, Kraljevicu, skver, konak, zgrade muzeja, skupštine i suda, vodovod, kanalizaciju, „grliško“, fabriku vode, škole, dom zdravlja, toplovod i toplane, fabrike, banke, pošte, stambena naselja, posao, bazen, veliku halu, stadion, pivaru, biblioteku, pozorište, bioskop, partizan, poljoprivredni i vetrinarski institut, staru pijacu najlepšu „na svetu“ prepunu „seljaka“ i kupaca, kafane, ali prave, sa boemima i dušom…i to sve legalno, uz nadzor struke.
Jednoga dana desile su se VELIKE promene u maloj zemlji a u malom gradu su počeli da se smenjuju neki novi „vladari“ sa sve „satrapima“ i koalicionim partnerima, manje-više (uglavnom manje ) obrazovanima i produhovljenima.
Neki od tada figuriraruju, ovako ili onako, u kontinuitetu kao da se „telepromtuju“ kroz vreme.  („majku mu“, svaki put im dam neku ideju-zamisli da ukombinuju „vazduplohov“, kineski „leteći auto“, onu „fabriku čipova“, sve to strpaju na šasiju srpskog „mercedobusa“ (sećate se, lepio predsednik znak na bus???) i naprave „VREMEPLOHOV“…🥶 radi na svinjske papke ili ne znam?, to dajemo Kinezima, možda na kreste od pevca – mislim ne jedu se, isto kao nogice…🤣).
Da se vratimo u bajku.
Novi „vladari“ grada na scenu stupaju u vreme „prednajnovije srpske istorije i najnovije srpske  istorije (prim.prev. predSNSizam i SNSizam)“.
E sad, u Nas, se smeniše njih četvorica za evo nešto manje od 20 godina, a šteta kao da su vladali 200.
Prvi car, u narodu poznat kao „Muljavi ili Mutavi“ vladao je kratko i sistemom „pravim se mrtav i ćutim“. Realno nije naneo puno štete, jer ništa nije ni radio.Zli jezici vilenjaka iz bajke kažu da je voleo da ga šofer odveze do prestonice gde je u poznatim restoranima, za ručkom ili kafom, razradjivao plan razvoja Našeg grada i to sam sa sobom, ili je imao „nevidljivog prijatelja“…
E baš negde tih dana, početkom ovog veka, izabra ovaj narod novog vladara. Nije baš zaj(e)čarac, i nije baš ugledan ali  je zato neobrazovan! 🤣 Taj će u narodu postati poznat kao „Troško“ a postaće, kako sam govori i „diplomirani ekonomista“. On se na vlasti zadržava dugo, odlazi i vraća se. 🥶
Taj Nam je mnogo magije doneo. Potpisivao je i on „ugovor sa narodom“, delio knjižice sa svojim idejama o tome šta treba i šta će biti uradjeno za njegovog vladanja. I, za divno čudo, napravio je on Popovu plažu, halu kod škole Hajduk Veljko, šatore za bazen i sportske terene u Grljanu i Velikom Izvoru, parking-pijacu ( još ne znamo šta je), uveo naplatu parkiranja, prodao toplanu i toplovod (!!!), otvarao i zatvarao preduzeća, cinculirao sa rukometašicama, ali je sve ostavio polovično, nedovršeno, „opljačkano“ (jbg nestalo para i ideja) i što je najtragičnije po nas, doveo nam je svog najbližeg čoveka, estradnog maga „Saška“, sledećeg vladara. (Mnogo smo, bre, naivni, godinama, oko 8, Nas jahao… i opet jaše.
E, ovaj se tek naradio, al’ za sebe.
U vreme njihovog „drugovanja“, puno se sviralo i pevalo na skveru. Imalo je šta da se slavi, šta da se „deli“. No, kao što u Srba često bude, prodade Saško Troška, pa pod skute „grobarske“ gurnu svoju guzicu (u bre gde „guzica“, dupe i to pogolemo) u fotelju gradonačelnika a sa mesta predsednika skupštine, dok je svog „satrapa“, zavnog „Mungos“, instalirao na mesto gradonačelnika, u hoklicu i kancelariju „šefa parketa“, ovaj, kabineta, a sve uz amin lokalnog „dobrog dečka“ sa brojem 7 u prvoformiranom timu SNSa, koga je gospodar Troško iz milošte nazvao “ Sijalica“.
Kako ova simbioza traje naredne tri godine, za koje Troško nije smatrao za potrebno da preuzme mandat u skupštini grada i zastupa deo GRAĐANA koji je glasao za njega, ovaj period mozemo zvati „BESTizam“.
Ovu čudnu pojavu teško je opisati, ali u svrhu boljeg doživljaja bajke, uložićemo dodatan napor.
Gospodar Saško naredi da se Naše pare iz budžeta grada u značajnim iznosima planiraju za medije i za sport, što samo po sebi ne mora da bude sporno. Čovek sa funkcijom „FAKSIMIL“ a formalno gradonačelnik, zvani Mungos, sve to sprovede po „proceduri“ i na kraju potpiše i da na realizaciju.
E sad, veliki deo tih para ode „neSaškovoj“ tv Best, a drugi veliki deo ode FK Timok u kome je tada predsednik Saškov „arhi neprijatelj“ BrAca sLukac , ili neki drugi, nebitno je. Onda Timok, pošto igra „ligu šampinjona planinskih sela istočne Timočke krajine“ potpiše ugovor o „(in)direktnim“ prenosima utakmica i za to lepo plati ovoj tv. Pritom ništa od drugih obaveza ne izmiruju ni klub ni tv. Ma BRAVO!!! ČAROLIJA!!!  ( da se razumemo, slično je, kažu oni vilenjaci, radjeno i u vreme Troškovih rukometašica- i još svašta nešto…stanarina, ishrana, putovanja…, što je razumljivo, ista marva! Da izvini stoka. )
U to vreme, oko „ustoličenja dupeta, pardon Saška“, u ovom malom gradu koji je postao selo, počinje da raste neko čudno SNS povrće. Umesto tradicionalno srpske „mirodjije u svakoj čorbi“ odjednom u gradu ništa više ne može da se „skuva“ bez crnog Luka i (Kosovo)poljskog Zelja. Kažu vilenjaci da su ovi „začini“ sve i svja.
Ništa se ne dešava dok oni ne začine, probaju, dokuvaju…e tu je uloga „Sijalice“, „Mungosa“, i novog lika kojeg Saško uvodi u priču, naravno iz „neSaškove“ tv, „Spikera“, i to ni manje ni više nego na mesto načelnika okruga i poverenika „SNSizma“.
Oni po naredbi pomenutih „povrćki“ pozivaju vidjenije gradjane iz stranke, privatnike, zaposlene u javnim preduzećima i ustanovama, direktore koji žele da zadrže posao bez obzira da li su ih oni doveli ili su tu sasvim legalno, putem konkursa, i izdaju im naredjenja u skladu sa „SNSizmom“ i instrukcijama „povrća“,  savetuju da postupe „kako se traži“ i „pošalju radnike na  s(ns)kup, daju traženih 400-500€ kad god i koliko god puta je to potrebno za stranku (izbori, kampanja, miting…otud one info o hiljadama uplata od po  40.000 rsd koje je predsednik nevešto pravdao nekim nebuloznim razlozima i načinima „dobrovoljnih donacija“). Sve to kao neobavezno, ali oprezno, strogo, kažu, na momente i „upozoravajuće“.
Zatim sledi „kuvanje“ sa povrćem, grupno ili pojedinačno – ružna slika, ponižavajuće, sramno – kažu vilenjaci! Tu padnu „upozorenja“, otvorene, tipa „ako nisi za NjEGA, onda bolje razmisli!“, „šta mislite vi direktori, zašto ste tu?!“, „ovaj odlazak na NjEGOV miting je bitniji od svega, bez toga niko od nas nema …“ i slične, suptilne poruke.
Tu negde oko parica i porukica puče i dupe, ovaj htedoh reći tikva, i Saško ispade iz priče. Optužnica, hapšenje, odlazak iz zemlje, riķošet i ostalo.
FAKSIMIL je počeo i formalno da bude gradonačelnik, a „Sijalica“ prvo i logično „zasija“ u EPSu, za stalno. Kako je „takav politički potencijal“ neophodan za „obasjavanje“ SNSizma u Našem malom selu, status su mu zamrzli (kao Disney, jbt), i dali mu da „očisti Saškove brljotine“, i donese novo „svetlo“ u skupštinsku salu, držeći fenjer iz fotelje dokle god to bude potrebno, ili dok ga ne smene, pa ostane čovek u problemu, na ulici, bez hleba… a, da, ne brinite se, vratiće se u EPS!!!
U bre, ova dvojica vodila grad!?!?!? Kratko, ali zato…loše!!!🤣
Novi izbori, i kao da su me čuli!!! (kažem da mnogo lajem i dajem im ideje!)
Prvi na listi predsednika doktor!!!
I dobiše oko trećine! Zbog doktora!
Ali, nekako, ne pitajte kako, i Troško dobi toliko! Sporo učimo i brzo zaboravljamo!!! Muljalo se kao u mešalici za malter par meseci i dobismo ovo što imamo i danas!!!
I tako ONI nastavljaju da žive srećni i veseli do kraja nečijih života…ali dosta za večeras. Spavanje, a nastavak stiže…
Aj’ zdravo!
P.S.
Svi likovi su fiktivni. Oni ustvari ne postoje. Potpuno su nebitni! Mi smo IH stvorili i dali im važnost! I ove na vlasti i ove što su bili na vlasti! Trećih kao i da nema!