Loše vesti se kote iz dana u dan, ne znam da li tako i vi doživljavate surovu stvarnost oko nas, ali i kada ima neke dobre vesti, mi od nje napravimo odmah sprdnju neviđenih razmera.
Tako smo na primer od Lidla napravili Lindu. Od Sajma knjiga prostor za promociju pobednice Zadruge i tajkuna.
Pa lepo, stvarno nam dobro ide. Naše odbojkašice su nas malo poremetile, svetskim zlatom iz Japana, te tu stvarno nema šta da kažemo osim – kapa dole devojke!
Zasluga je isključivo vaša, političari tišina tamo! Mada je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio zlatnu medalju, a zašto, to jedino selektor Zoran Terzić zna, a mi ćemo verujem saznati u „budućnosti u koju verujemo“…
Nastavljam da čitam vesti. Na portalu Glasa Zaječara primetim onu da će i moj rodni grad dobiti Capitol park – ritejl ili kako se to već kaže, zove.
Ja ovde u Beogradu živim nedaleko od jednog takvog, deli nas tri kilometra, što je za jedan dvo-milionski grad pristojna relacija. Ima u tom „parku iz doba Vučića“ jedan luksuzan bioskop, raznih prodavnica, kafića, ima i šta da se gricne, a postoji i jedna velika prodavnica gde je cena pilića ista kao u pomenutoj Lindi i možete ga kupiti bez da budete potencijalni učesnik neke tuče…
Nije loš taj park za Beograđane čija je plata kao prosečna republička. Videćemo kako će Zaječarci reagovati na ovaj tržni centar kada ga otvori aktuelni gradonačelnik koji je iz one partije otišao u onu drugu da bi bio to što jeste. Naravno sve je to uradio zbog građana, jer kome je više bitno ko odakle preleće, izleće i uleće – bitno je da građanima bude sjajno, kao i u proteklih šest ili 26 godina, kome se kako sviđa, kome se ne sviđa, ne mora da ide u tržni centar.
Mene iskreno raduje kada znam da će sada svi zaposleni građani Zaječara imati jedan takav „park“ u kome će trošiti svoje velike plate. To je baš lepo, a pritom uposliće se i novi radnici, koji će takođe moći tu da ostave svoje plate. Nemoj posle da je neko rekao da se u Zaječaru ne pokreće proizvodnja!
Jer u ovim modernim vremenima, otvaranje tržnog centra je zapravo kao nekada kada se otvarala fabrika i zapošljavalo po pet, šest, sedam hiljada radnika. E danas uposlite jedva 300 po prodavnicama, i to je to. Ne moraju svi ni da rade! Nema potrebe. U zlatnom dobu svakodnevnog suficita, stvarno nije nužno da svi budu zaposleni, posebno mladi koji imaju roditelje penzionere.
Ta omladina od 40 i kusur godina nema nikakvo legitimno pravo da radi, ako čak i rade, treba im odmah dati otkaze, da ne zauzimaju mesto nekom ko je pregurao 65. ili 67. godinu, a ima ih, nije im dosta.
Opet ja odoh daleko, ali to je dragi moji zemljaci od sreće! Ja kada čujem da se tako pokreće ta proizvodnja, da Zaječarci neće otići da rade tamo negde po nekom belom svetu, već da će svi biti na jednom mestu, jesti ista pržena jaja, te da će imati šansu da glasaju za jednu partiju da bi to posle bila druga, mene to stvarno uveseljava i daje mi nadu da smo na pravom putu u slepoj ulici.
Vidim negde naslov „Kapitalna šoping zabava!“ Zamišljam vatromet, konfete, sve šareno, veselo, peva neki dobar turbo bend, naravno „besplatno“ kao i uvek, sreća.
Ne znam šta bih više pisao, stvarno jedva čekam da se početkom 2019. kako je najavljeno, otvori taj „park“ u Zaječaru, a za to ima još tri do četiri meseca.
Brzo se radi kod nas, ništa ne brinite, ne može uvek da se ispuni obećano ili da bude na vreme, jer jednostavno ne može. Važno je da to bude polako, da ne bude kuso, da se ne sruši Bože ne daj! Do tada taman štednja za radosti u novoj fabrici sreće – i bez kukanja molim, u zlatnom smo dobu.