Vernici na ovaj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grehova.
Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova:
„Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!“
Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne – u sedmici pre početka velikog posta i Mitrovske ili zimske.
Na Zadušnice se u crkvama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika.
Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule.
Na groblje bi valjalo odneti vino i žito, a potom upaliti sveće za pokojnike.
Ako nije moguće otići do grobova pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.
Prema verovanjima, sveće koje upalite za pokojnike su simbol Hristove svetlosti kojom obasjava duše pokojnika.
Običaji u nekim krajevima Srbije nalažu i da se grobovi bližnjih poliju vinom i okade tamjanom.
