Foto: Prinstscreen / Facebook

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas proslavljaju praznik iznošenja Časnog krsta i praznik posvećen svetim mučenicima Makavejima.

U „Ohridskom prologu“ o ovim praznicima navodi se:

„Praznik iznošenja Časnog krsta ustanovljen bi dogovorno od Grka i Rusa, u vreme cara grčkog Manuila i knjaza ruskog Andreja za spomen istovremene pobede i to: Rusa nad Bugarima i Grka nad Saracenima.

U obe te vojne nošeni su s vojskama krstovi, iz kojih su zasvetlile luče nebeske. Zato se ustanovi, da se 1. avgusta iznosi krst iz crkve Svete Sofije, najpre u sredinu crkve a po tom i na ulice, radi poklonjenja naroda i radi spomena čudotvorne pomoći krsta u bivšim ratovima. No ovo nije bio običan krst no pravi Časni Krst, koji se čuvao u hramu carskog dvora.

Časni Krst je prenošen 31. jula iz carskog dvora u Sv. Sofiju, a odatle je posle nošen po ulicama radi osveštanja zemlje i vazduha.

Najzad 14. avgusta ponovo je vraćen u hram carske palate.“

„Sedam Makaveja, Solomonija mater njihova i Eleazar sveštenik iostradaše svi za čistotu vere izrailjske od cara Antioha zvanog od jednih Epifanos (prosvetljeni), a od drugih Epimanis (bezumni).

Zbog velikih greha u Jerusalimu, a naročito zbog otimanja oko vlasti arhijerejske, i zločina, učinjenih prilikom tog otimanja, popusti Bog veliku bedu na sveti grad. Antioh htede pošto po to da nametne Jevrejima idolopoklonstvo jelinsko na mesto vere u jednoga živoga Boga, i činjaše sve u tome pravcu.

Pomagahu tu njegovu misao i neki verolomni arhijereji i druge starešine jerusalimske. Jednom dođe sam car u Jerusalim i naredi, da svi Jevreji jedu svinjsko meso, protivno zakonu Mojsijevu. Jer jedenje svinjskog mesa beše očigledan znak, da se neko odrekao vere izrailjske.

Starac Eleazar, sveštenik i jedan od sedamdeset prevodioca Starog zaveta na grčki jezik, ne hte jesti svinjskog mesa. Za to bi mučen i u ognju spaljen.“

Vraćajući se u Antiohiju car uze sobom sedam sinova, zvanih Makaveji, i majku njihovu Solomoniju. Sedam braće Makaveja zvahu se: Avim, Antonin, Eleazar, Gurije, Evsevon, Alim i Markel. Na oči majke opaki car mučaše jednog po jednog sina, derući svakome kožu s lica i bacajući ih potom u oganj.

Oni svi hrabro pretrpeše muke i smrt, no vere se svoje ne odrekoše. Najzad i majka, kada vide i svog poslednjeg trogodišnjeg sina u ognju, i sama skoči u oganj i izgori, predavši dušu Bogu. Svi česno postradaše za veru u jednog živoga Boga oko 180 god. pre Hrista.