Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan posvećen Svetom Prokopiju koji je rođen u II veku u Jerusalimu. Stupio je u službu zloglasnog cara Dioklecijana i dostigao visok vojni čin.
U vreme progona hrišćana, car ga pošalje u Aleksandriju da tamo zatre hrišćane,ali mu se na putu javi Gospod,odvrati ga od namere i privoli za svoju veru. Ovo izdajstvo razbesne cara,koji naredi da Prokopija bace na najteže muke. U tamnici, svecu se javi Hrist, ohrabri ga da istraje i primi hrišćanstvo.
U Popovom Polju u Hercegovini smatraju ga za ognjevitog sveca, u koji još spadaju Sveti Ilija,Ognjena Marija i Sveti Pantelija. Na te verske praznike i susvetce ne radi se klasom da se žito ne bi upalilo ili da ga vetar ne bi raznosio.
O tome govore stihovi:
„Gromom bije gromovit Ilija
Vatrom pali Ognjena Marija,
Jarom veje Prokopije
Potpiruje sveti Pantelija.“
U mnogim krajevima na ovaj dan priređuju se svadbe,jer je Prokopije zaštitnik mladenaca, tako da nema zlih očiju niko ne može da urekne mladu u svatove.
U Bosni misle da tog dana, Prokopije posećuje svadbe i deli blagoslove,zato u zdravicama obavezno nazdravljaju svetitelju.
U Srbiji se kaže da je Prokopijevdan težak praznik.Tog dana kamen i drvo u vodi prokopni. Bunardžije slave Svetog Prokopijak, pa tog dana ne rade.
Slave ga i rudari kao svog zaštitnika, te tog dana ne kopaju rudu već samo osiguravaju jamu direcima i krstom Svetog Prokopija teraju podzemne demone.
Uselima se ne diraju ašov i lapata,i ništa se ne bode u zemlju.
Priča iz Stiga kazuje da je neki seljak kopao bunar na Prokopijevdan i iskopao crnu,smrdljivu vodu,od koje se pogušila sva čeljad u kući.
Kad je kopač osetio da i njega hvata slabost, pao je na kolena i počeo da moli sveca za milost i oprost. Svetac se pojavi sa cvetnim vencem na glavi,ponudi seljaka vinom i ovaj povrati snagu.
Zatim svakom iz kuće poturi vino pod nos i svi se probudiše. Seljak se zareče da će od tada slaviti krsnu slavu Svetog Prokopija.
Žene u Srbiji ne daju deci da se kupaju u rekama i jezerima i dobro paze da niko ne pre rublje da ne izazivaju Prokopija.
Preuzeto: autor Dragomir Antonić,etnolog
