Povodom Krstovdana u hramu Rođenja presvete Bogorodice služena je sveta liturgija i vršeno malo vodoosvećenje.Za Krstovdan se u narodu kaže:“Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Krstovdan dan strogog posta koji se slavi uoči Bogojavljenja. Dok je Bogojavljenje uvek praznik koji se mrsi, bez obzira koji dan pada, za Krstovdan se u našem narodu kaže: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Zimski Krstovdan prethodi sledećem velikom prazniku, Bogojavljenju, kao i Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
Slavi se pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme – ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Zatim, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Na Krstovdan se kopaju i rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.
U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.
