Oko 700 planinara iz Srbije, Bugarske, Makedonije, ljubitelji prirode i mlade nade na kojima svet ostaje skupili su se u subotu u selu Vrmdža nadomak Sokobanje.
Selo koje je specifično po tome što dolaze stranci iz celog sveta, a kako i ne bi kada ima toliko prirodnih lepota na jednom mestu, jezero, Rtanj, pravo mesto za odmor i rekreaciju.
U 10h krenuli smo ka jezeru, u kome se po predanju nalazi “Vrmdžila” – zmaj koji živi u jezeru. Usput smo svratili i do “deda Mijine vodenice”, restorana i odmarališta sa prelepim ambijentom. Za neverovati, vodenica radi i u njoj se još uvek melje žito na starinski način.
Na jezeru smo se odmorili i uživali u Suncu. Ko je hteo mogao je da se vrati jer je kraća staza, duga 9 km, vodila do jezera. Ostatak je krenuo dalje, u pohod stenama koje oduzimaju dah.
Zahvaljujući snegu koji se tih dana topio i kiši koja je pada predhodni dan, bilo je mnogo blata. Gazili smo napred pokušavajući da ignorišemo blato, smejući se i šaleći. Blato je bilo toliko uporno da sam mislila da će mi uzeti cipelu.
Pogled nam je sve vreme zaokupirao veličanstveni Rtanj. Napokon, stigli smo do mesta gde dolazi do izražaja. Tu smo odmorili malo, slikali se i nastavili.
Došli smo i do stena. Kada se pogledaju sa puta deluju neobuzano, divlje i nepristupačno, ali priroda nam je omogućila da uživamo u njima maksimalno. Lako smo se popeli, a pogled magičan. U daljini se vidi Sokobanja, Bovansko jezero i naravno Rtanj.
Prepuni utisaka zaputili smo se do škole u Vrmdži gde nas je čekao pasulj, igralo kolo i uživalo. Posle 15 km pešačenja, dobro je došao odmor.
Sada sam se uverila u to zbog čega je Vrmdža toliko popularna. Zato što je toliko potpuna i nudi čoveku sve što mu je potrebno za kvalitetan odmor
Zanimljivo je i to što se u Vrmdži održava internacionalni festival turističkog i ekološkog filma “Vrmdža fest”.
Jedno je sigurno, vidimo se opet sledeće godine.
