Oštećena nadstrešnica na autobuskom stajalištu kod osnovne škole „Vuk Karažić“ u Velikom Izvoru za đake iz Halova koji godinama čekaju autobus pod vedrim nebom. Nadstrešnicu svojim sredstvima i svojim rukama napravili nastavnici, pomoćno osoblje i učenici ove škole.
Decenijama su deca iz Halova koja od petog do osmog razreda školu pohađaju u Velikom Izvoru čekali autobus pod vedrim nebom, na suncu, po kiši i po snegu. Decenijama niko od nadležnih gradskih ni republičkih vlasti to nije video kao problem i niko im nije napravio propisno autobusko stajalište ni nadstrešnicu pod koju bi se sakrili makar kad padaju kiša ili sneg.
„Pomoću štapa i kanapa“ škola je sama napravila kakvu takvu nadstrešnicu sa jednom klupom. Svojim rukama, nastavnici, pomoćno osoblje i učenici osnovne škole „Vuk karadžić“ u Velikom Izvoru uradili su ono što država, grad i nadležno ministartvo nisu.
Improvizovano autobusko stajalište, kao slika i prilika odnosa države prema deci i entuzijazma i ljubavi prema deci nastavnog kadra ove seoske škole sa druge strane, tek što je napravljeno, oštećeno je. Sama deca ili neko treći polomili su tarabice oko nadstrešnice koje su napravljene od lamperije koju je neko bacio.
Da problem bude veći, lamperija je počupana sa sve ekserima koji sada vire iz nje i prete da povrede decu koja ovde čekaju autobus.
I ne samo autobus… Čekaju i nekog ko će shvatiti ta su deca budućnost ove zemlje i bilo koje druge. Čekaju i da završe školu i odu iz zemlje koja ne mari za njih. Čekaju i autobus koji će ih odvesti iz ove zemlje kao što je odvezao i njhovu stariju braću i sestre, a neretko i roditelje koje viđaju o praznicima. U Velikom Izvoru nisu imali nadstrešnicu, u svom selu Halovu takođe, ali nemaju ni asvalt do svojih kuća, ne računajući na onaj u glavnoj ulici.
Najgore od svega je što u Srbiji nemaju ni šansu, pa ne čudi što je možda baš neko od njih i polomio ono što je moralo da izgleda mnogo drugačije, kao u zemljama u okruženju ili na zapadu gde ima i nadstrešnica, ali i sistema…
