Ovaj tekst namerno je objavljen 10. marta jer su se osmog svi načestitali i nakupovali cveća, devetog su prepričavali kakav je bio restoran, a desetog su već svi zaboravili i cveće i poklone… Ostaje ovo, što ne sme da se zaboravi – esencija.
Najkraće rečeno, patrijarhat je društveno uređenje u kome je žena podređena muškarcu. Naspram patrijarhata, logično, stoji matrijarhat gde je muškarac podređen ženi. Da li je matrijarhat ikada imao toliki društveni opseg kao patrijarhat? Naravno da ne! Matrijarhat se može sresti u manjim društvenim formama, u praistorijsko vreme dok među pripadnicima vrste Homo sapiens nikada nije bilo matrijarhata. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan, sva dominacija muškaraca stečena je iz pozicije moći i snage! Kada je snaga, kao fizička osobina, bila na ceni.
To je onaj period istorijskog razvoja kada su muškarci odlazili u lov i primitivnim sredstvima obezbeđivali ishranu za svoju porodicu. Danas snaga, kao takva, više nije u visoko rangiranim osobinama. Zašto? Zato što iz puške mogu ubijati i žene, zato što je savremenom čoveku za obezbeđivanje hrane potreban market, a ne šuma. Međutim, obrasci ponašanja i strogo definisanih uloga održavaju se do današnjih dana. Žena je zadužena za sferu privatnog, dok je muškarac taj koji zauzima sferu javnog. I ne samo to! Prema zvaničnoj statistici, žene su te koje danas brže i uspešnije završavaju visoke škole i fakultete, ali kada pogledate koliko ih je na vodećim društvenim pozicijama u velikim kompanijama, na mestima na kojima se crpi moć, videćete da je situacija obrnuta. Tamo vladaju muškarci! I nemojte nikako da pomislite da je autorka ovog teksta žena koja mrzi muški rod, po pravilu neostvarena i frustrirana, da ne upotrebim još neki gori epitet koji se redovno lepi na one koje se jasno deklarišu kao „feministkinje ili feministi“. Ne! Autorka ovog teksta pokušava da vam kaže da je i vama, poštovani muškarci, u patriajrhatu znatno teže. Vi ste ti od kojih se očekuje da treba da obezbede novac, kuće, stanove, letovanja i zimovanja svojoj porodici. U ovo vreme! Sa ovim ekonomskim i društvenim turbulencijama, to je ozbiljan zahtev. I ne samo to! Sav taj teret treba da podnosite ćutke, jer ako se žalite postaćete „tetke“ (iz ličnog iskustva, biti tetka je fenomenalna stvar!), a možda čak i onaj ženski organ što plače! Znate li kako se to zove? Zove se „toksična muškost“! Da li je lako? Znam da nije!
Dakle, gde je kvaka? Pokušajte da svakog čoveka, dakle i ženu i muškarca, posmatrate kao ljudsko biće. Sva ljudska bića su ranjiva, hrabra, snažna, pametna, imaju svoje super dane i dane kada su u patosu. I to je svima jednako! Savremeni način života nas uči da se njemu treba prilagoditi i izvući najbolje za sebe. Ko nije uzjahao taj talas promena, rizikuje da će biti prijavljen za seksualno uznemiravanje, porodično nasilje ili mobing, dakle, sve ono što se nekad podrazumevalo kao „normalno“ funkcionisanje. Žene više nisu ni spremne, niti žele da budu u ulozi žrtve. Decenije borbe donele su, ne samo pravo glasa i nasleđivanja, već i svest da nisu same (jer se i sistem polako menjao). Žene su našle način da solidarno izbore za sebe kakvu takvu ravnopravnost i to se više neće vratiti na tačku kada su se smatrale nesposobnim da brinu o sebi i kada ih je sistem prepoznavao na nivou deteta. Borba je neprestana! I to je ono što je sudbina svake žene ili muškarca na ovom svetu. Ne borba jednih protiv drugih, već borba za ravnopravnije društvo, društvo bez nasilja i diskriminacije. Svaki novi dan je nova mogućnost da nešto menjamo! Ako se zajedno opredelimo da smo na tom putu svi ljudska bića, nevezano za to šta nam je među nogama, biće nam mnogo lakše da se razumemo u svemu što nam ovo vreme donosi. Ne osuđujte jedni druge, ne zauzimajte strane…probajte, da zamislite sebe u tuđim cipelama, možda ćete tako shvatiti i ženu koja želi da abortira i muškarca koji puca pod pritiskom! Ipak, oboje su samo ljudi…
Autor teksta: Dragana Rašić, sociološkinja
