O sprovođenju nekog vida nadzora nad državljanima Srbije koji se vraćaju iz inostranstva razgovaralo se nedeljama unazad.

Mera koju smo doneli, da se ljudi koji se vraćaju javljaju zdravstvenom sistemu sprovodiva je u praksi i imaće dugoročne efekte, pogotovu u narednom periodu kada dolaze slave i zimski praznici. Ako želimo, a ja želim, da nam se nikada više ne ponovi jul mesec, mi moramo mesecima unapred da razmišljamo i planiramo, kaže u razgovoru za Danas epidemiolog Predrag Kon.

Na naše pitanje zašto ova mera nije ranije doneta, već u drugoj nedelji septembra, član Kriznog štaba odgovara da se o njoj razgovara nedeljama unazad, a da je sada pronađen način kako zdravstveno stanje povratnika može da se kontroliše, što ranije nije bio slučaj.

– Mi smo govorili da povratak ljudi iz inostranstva nosi epidemiološki rizik. Ja sam i ranije govorio i sada ću reći da je to politička odluka. Političke odluke su odluke kada nešto ne može da se sprovede i ne vidi se način da se sprovede, onda se jednostavno i ne uvodi. Mi smo sada našli način koji ćemo istestirati. Ovo jeste neki vid zdravstvenog nadzora, ali nije onaj zdravstveni nadzor koji je definisan zakonom i za koji su odgovorni instituti za javno zdravlje. Takav zdravstveni nadzor ne bi bio moguć. Jer ako očekujete povratak 50.000 ljudi, koje treba da pratite deset dana, to je pola miliona nadzora. Tako nešto nije moguće sprovesti bez vanrednog stanja, ističe Kon. On dodaje da će se pronaći način da se povratnici prijave tako da to bude što manje opterećujuće i za same građane i za lekare. Kako kaže, postoji nekoliko mogućnosti, uključujući i elektronsko prijavljivanje, pozivanje kol centra ili fizički odlazak u kovid ambulantu, što je opcija koju bi trebalo izbeći kad god je moguće.

Pored povrataka državljana Srbije iz inostranstva, početak školske godine je takođe označen kao rizik. Kon veruje da zasad postoji jasan pregled situacije u svim osnovnim školama u kojima se pojavio virus, ali i dodaje da ga brine to što trenutno nema nijedne prijave sumnje na korona virus iz srednjih škola.

– To mi govori da slučajevi zaražavanja među srednjoškolcima nisu pod nadzorom. Ako virusa ima u osnovnim školama, vrlo je verovatno da ga ima i u srednjim ali ti slučajevi nisu prijavljeni. Mi za osnovne škole, njih 11 u kojima je 13 đaka pozitivno, tačno znamo u svakom trenutku šta se dešava i možemo na vreme da uočimo da li je došlo do nekog ozbiljnijeg prenošenja. Na drugoj strani, malo je verovatno da za ovih 15 dana nijedan srednjoškolac nije imao temperaturu. Pri tome, da nemamo nadzor koji imamo, gotovo sigurno da ovih 13 pozitivnih osnovaca ne bi bili ni otkriveni, jer malo ko pomisli na koronu kada su u pitanju deca i mladi.

Odgovarajući na pitanje kako objašnjava to što iz srednjih škola nema prijava slučajeva, Kon kaže da po svoj prilici đaci ne žele da prijave simptome jer su sada u „životnom dobu kada postoji otpor prema svim merama“.

On objašnjava da postoji svakodnevna komunikacija sa osnovnim školama u kojima je registrovan virus, dok sa srednjim školama ne postoji rutinska komunikacija, već se razgovara sa Ministarstvom prosvete i gradskim sekretarijatom za obrazovanje.

Povodom početka nastave na fakultetima te povratka studenta u domove, sagovornik Danasa ističe da postoji jasan algoritam kako će se postupati u slučaju sumnje da je neki student zaražen.

– Određena su mesta gde će studenti koji čekaju rezultate testa biti smešteni. Za sada imamo samo dva pozitivna studenta. U domove se vratilo oko 5.000 studenata i očekujem da domski kapaciteti nastave da se pune, kaže Kon. Odgovarajući na pitanje zašto i za studentske domove, kao za učeničke, nije doneta mera da budu popunjeni 50 odsto, Kon kaže da je tako nešto „teže sprovodivo kada su studenti u pitanju“.

– Učenici iz učeničkih domova mogu pohađati onlajn nastavu. Što se tiče studenta, univerziteta su samostalni i samostalno određuju model nastavu – kaže Kon. On ocenjuje da se vidi opuštanje građana na svakom koraku i upozorava da opasnost od virusa nije prošla već se samo smirila.

– Mi smo već jednom imali opuštanje koje je ostavilo ogromne posledice. Neophodno je držati pažnju i podsećati da daleko od toga da smo u povoljnoj situaciji. Pogotovu što vidimo da svuda oko nas dolazi do pogoršanja. Ovo prihvatljivo stanje neće dugo trajati ukoliko se ne pridržavamo mera, zaključuje Kon.

Kontrola se bolje sprovodi

Predrag Kon objavio je pre nekoliko dana na svom Fejsbuk profilu poruku u kojoj je između ostalog stajalo „Da li su nam važniji masovni skupovi i razni događaji koje volimo i u kojima uživamo ili su nam važniji životi ljudi i čuvanje zdravstvenog sistema Srbije?“. Na pitanje Danasa kome je ovo bilo upućeno, da li građanima ili nadležnima koji treba da kontrolišu poštovanje mera, te kako je zadovoljan kontrolom, Kon odgovara da je „kontrola sada znatno veća“, ali i da pored toga postoje oni koji svesno krše propisane mere. „Bilo koja mere ako se propiše a ne sprovodi se, ostaje mrtvo slovo na papiru. Kontrola i kaznena politika je uvek potrebna kada se mere ne sprovede. Kaznene mere su donošene, videli smo izjave inspektora, ali očito to nije obezbedilo da ne dođe do kršenja mera“, kaže Kon.

Za grip planirano oko 700.000 doza

„Mi kao nacija imamo nažalost veliki otpor prema vakcini protiv gripa. Svake godine se umire od gripa, a mi toga nismo ni svesni. Ne znamo ni koji nam je ‘višak smrtnosti’ od gripa iako je nadzor nad tim trebalo da se uspostavi još 2009. godine. Kod nas je izgleda važnije pitanje da li smo bacili vakcinu protiv gripa, nego da li je neko umro“, kaže Predrag Kon. Na pitanje da li će biti obezbeđeno dovoljno vakcina protiv gripa, s obzirom na to da imamo preko milion starijih od 65 godina, uz veliki broj hroničnih bolesnika, koji su posebno rizična grupa, Kon kaže da, sudeći po odzivu iz prethodnih godina, imaćemo dovoljno vakcina.  „Dosad je ugovoreno 347.000 doza vakcine protiv gripa, sa Torlaka treba da stigne još 150.000. Pored toga Torlak planira još 100.000 doza da isporuči, a imamo i 200.000 doza koje su rezerva i koje treba da nam se isporuče. Po onome što znamo iz prethodnih godina o odzivu, ovo bi moralo da bude dovoljno. Svi domovi zdravlja u Srbiji su pitani koliko im više doza vakcina treba, i niko nije rekao više od 10 do 15 odsto onoga što je planirano“, objašnjava Kon.

Izvor: Danas