Jeste, i svako ko kaže da to nije tako ili pripada i blizak je kabadahiji na vlasti ili se nikako ne razume u politiku.
Ovo što nam se događa od aprila – tačnije od juna 2017. je sve osim domaćinskog odnosa prema nečemu vrednom i nečemu što po logici stvari pripada svima nama.
Dozvolili su da im se i to može jer bahatost nema granice. Bilo bi glupo nabrajati sve budalaštine koje su ili koje i dan danas rade-a sve zarad ličnih interesa i ničeg drugog.
Eto, jutros su oni koji su se do juče zgražavali nad „sendvičarima“ nekako napunili autobuse i otišli put neke „vukoje*ine“ jer je to nekome palo na pamet.
I niko ne pita zašto, ko to plaća, šta Zaječarci imaju od toga – ništa, samo sedi i vozi se. Šofer napred – putnici pozadi i: „Vozi Miško!“
Sve smo to već proživeli i preživeli i videli da ne valja. Ali, ne vredi – ćutaćemo kao zaliveni i krstiti se i levom i desnom i čekati da se nafatiraju kao oni prethodni.
Cirkus u režiji jednog nečoveka i stotinak podguznih muva je već viđen scenario.
Trenutna tarapana oko nekakvih izbora za Savete mesnih zajednica je opet prevara naivnih glasača.
Zato, kao i 23. juna 2014., kada sam pozvao na protest – rado to činim i sada:batalite se igranja, 23. april nam je tako blizu, stavite prst na čelo i izađimo da ih pogledamo u oči.
Onako spontano i dostojanstveno kako i priliči pravim domaćinima.
Oni to svakako nisu. Ko to nije shvatio do sad – neće nikada.
