Zaječarska inicijativa je tokom 2018. godine, u saradnji sa Fondacijom Iskorak i Međunarodnim centrom Olof Palme, pokrenula istraživanje o kvalitetu života građana na teritoriji Grada Zaječara, pod nazivom “Vitalni znaci”.
“Vitalni znaci” je međunarodno prihvaćena metodologija dubinskog istraživanja jedne zajednice koja se danas sprovodi širom Evrope i sveta, a koju je osmislila i prvi put primenila Fondacija Toronto zajednice iz Kanade. Ideja je da se ovo istražovanje sprovodi svake 2 godine.
Istraživanje se temelji na multidisciplinarnom pristupu. S jedne strane ono prikupljanje statističkih podataka koji daju realnu sliku o kvalitetu života u Zaječaru, dok se s druge strane, ispituju i mišljenja i stavovi javnosti, što daje lični pečat istraživanju. Način na koji ljudi doživljavaju zajednicu u kojoj žive i kako se u njoj osećaju je jednako važno kao i statistika.
U osnovi razvoja svake lokalne zajednice je zdravo privredno okruženje u kome privrednici neometano posluju i ostvaruju prihode preko potrebne za finansiranje osnovnih potreba, ali i razvoja i napretka preduzeća. Prosperitet zajednice povezan je sa uspešnim poslovanjem preduzeća u zajednici, kroz investicije, ali i kroz filantropske aktivnosti, kroz redovno ubiranje poreza, ali i drugih zakonskih obaveza i davanja obezbeđuju se sredstva preko potrebna za funkcionisanje društva. Razvoj zdravog preduzetništva i preduzetničkog duha od vitalnog je značaja za jednu zajednicu.
Privreda Zaječara u modernoj istoriji doživela je nekoliko turbulentnih razdoblja, pa je tako grad na Timoku od zabiti na granici tokom XIX veka izrastao u modernu zanatsko – trgovačku varoš, da bi tridesetih godina XX veka stekao status turističkog mesta. Iskra koja je zaplila plamen razvoja pojavila se sa dolaskom prvih preduzetnika, zanatlija i trgovaca.
Hoteli, restorani, gostionice i konačišta, pansioni i slični objekti – njih više od osamdeset, zanatske i trgovačke zadruge, banke, bioskop, apoteka i preduzetničke radnje – Zaječar je bio moderan grad, o čemu je svedočio i nagli porast broja stanovnika koji su prepoznavali šansu za pokretanje svog posla, i izgradnju budućnosti.
Drugi svetski rad doneo je novo razdoblje, razdoblje industrijskih džinova.
Hiljade Zaječaraca zaposlenje je pronašlo u nekim od giganata poput „Žitoprometa”, „Pivare”, „Porcelana”, „Kristala”, „Kožarsko tekstilnog kombinata”, „Timogradnje”, „Fabrike kablova”. Sam „Kristal”, na vrhuncu svog poslovanja, zapošljavao je više hiljada Zaječaraca. Raspad Jugoslavije, i embargo doneo je krah ovih velikih poslovnih sistema i otvorio novo razdoblje u istoriji varošice na Timoku, koja je gotovo preko noći ponovo postala srpski Sibir.
Tranzicija je sa sobom donela brojne izazove i promene na koje mnogi nisu bili spremni.
Preduzetništvo se u takvih uslovima nametnulo za mnoge kao jedini logičan izbor, ali odluka o ulasku u preduzetničke vode za mnoge nije nimalo laka. Ideja, strast, nada, vera, strpljenje, marljivi rad, kvalitet, moć ubeđivanja – samo su neki od mnogobrojnih elemenata koji su preko potrebni za uspeh. O ovome svedoči i zaječarska preduzetnica Maja Svetozarević, vlasnica agencije „Aktiva M“, koja kaže da nije bilo nimalo lako doneti odluku o otvaranju preduzetničke radnje.
„Doneti takvu odluku nije bilo lako. Jednostavno su se stekli uslovi posle dugogodišnjeg rada na sličnim i istim poslovima. Verovala sam u sebe i sledila sam svoju strast u svojoj ideji da jednoga dana imam svoju firmu. Bilo je mnogo problema, trebalo je prodati svoju uslugu za adekvatnu cenu i ubediti klijenta da ste baš vi lice kome će pokloniti svoje poverenje u pogledu vođenja poslovnih knjiga. U to vreme bilo je puno agencija, ali je moja vizija bila da se treba istaći kvalitetom, marljivim radom i upornošću. Posle više od deset godina rada mogu da kažem da sam to sa svojim timom postigla. Korak po korak”, objašnjava svoje početke naša sagovornica.
Statistički podaci pokazuju da u periodu od 2012. do 2019. godine postoji pad u broju novoosnovanih preduzetnika. Godine 2012. registrovano je 167 novoosnovanih preduzetničkih radnji, 2017. registrovano je 155, a 2019. godine svega 141. U periodu između 2012. i 2021. godine registrovan je pad u broju preduzetnika koji su brisani iz registra. U tom smislu 2012. iz registra je izbirsano 204 preduzetnika, 2017. i 2019. izbrisano je po 143, dok je u 2021. godini iz registara izbrisano 110 preduzetnika. U 2012. godini ukupno je bilo aktivno 1.293 preduzetnika, u 2017. godini registrovan je pad, te je aktivno bilo svega 1.125. U 2019. godini registrovan je blagi porast aktivnih preduzetnika – 1181, dok je u 2021. godini zabeležno 1.216 aktivnih.
Maja Svetozarević smatra da uslovi na tržištu nikada nisu bili povoljni, te da je fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja postojećim uslovima ključ napretka, kao i “jasna vizija, cilji i istrajnost glavni su pokretači koji omogućavaju preduzeću da ide napred, a država je ta koja igra važnu ulogu u stvaranju okvira za poslovanje”.
„Meni kao preduzetnici novac nikada nije bio glavni motiv, već ideja da napokon radim ono što volim. To je neprocenljivo. Danas je malo drugačije. Računovodstvo i poresko savetovanje je dobilo na značaju, i mogu reći da su na tržištu ostale one agencije koje su se izdvojile kvalitetom. Svaka agencija danas mora biti upisana u registar pružalaca knjigovodstvenih usloga kod APR, i mora imati lice koje poseduje profesionalno zvanje tj. licencu. To svih ovih godina nije bio slučaj. Dakle, država je struku podigla na viši nivo i ja se potpuno slažem sa tim”, ističe ona.
Turizam kao jedna od najvitalnijih privrednih grana donosi značajne prihode našoj lokalnoj zajednici.
Zaječar kao turistička destinacija, o čemu svedoče i statistički podaci, sve je popularniji stranim turistima. Ovo je uslovljeno kako činjenicom da se Zaječar nalazi na raskršću brojnih popularnih turističkih ruta, tako i činjenicom da je sam grad smešten u neposrednoj blizini granice sa Bugarskom.
Vikend turizam generiše značajne prihode, o čemu svedoče ugostiteljski objekti, ali i marketi, i tržni centri.
Prema statistčkim podacima u periodu između 2012. i 2019. godine došlo je značajnog smanjenja broja ostvarenih noćenja kada su u pitanju domaći turisti. Naime, 2012. godine ostvareno je 75.398 noćenja, dok je u 2017. ostvareno 34.885. U 2019. godini zabeležen je blagi porast ostvarenih noćenja, i ostvareno je 38.792. U istom periodu dolazi do porasta broja ostvarenih noćenja stranih turista. Tako je u 2012. ostvareno 4.194 noćenja, u 2017. je ostvareno 12.873, a u 2019. godni je ostvareno 25.322 noćenja stranih turista.
Raspoloživih podataka za 2020 i 2021. godinu nema, ali prema podacima Turističke organizacije Srbije u Srbiji je tokom 2020. godine boravio 1.820.021 turista, što je za 51 odsto manje u odnosu na 2019. godinu. Ovo svedoči da je usled pandemije korona virusa turizam kao privredna grana pretrpeo značajan udar, kao i ugostiteljstvo.
Na udaru su se svakako našli i zaječarski turistički poslenici i ugostitelji, koji su usled zatvaranja granica ostvarili značajno manji promet, kao i zbog zabrane održavanja masovnih manifestacija i organizovanih skupova.
Najnoviji statistički podaci ipak svedoče da za turizam i ugostiteljstvo dolaze bolji dani.
Naime, prema Republičkom zavodu za statistiku u Republici Srbiji u oktobru 2022. godine, u odnosu na oktobar 2021. godine, broj dolazaka turista veći je za 86,7 odsto, dok je broj noćenja veći za 74,1 odsto.
U oktobru 2022. godine, u odnosu na oktobar 2021. godine, broj noćenja domaćih turista veći je za 92,4, a broj noćenja stranih turista veći je za 52,6 odsto.
