Konstantan strah postao je sastavni deo naših života: strah od kašnjenja sa isplatom rate; strah od gubitka posla; strah od zameranja partijski podobnom šefu; strah od nemaštine; strah od rata na Kosovu. Nema potrebe za cenzurom, toliko smo prestrašeni da se sami cenzurišemo. Svaka čast, Vučiću.
U toku su pripreme za grandiozni kontra-miting. Telefoni direktora, šefova i poslušnika u javnim preduzećima i ustanovama zuje non stop. Svako malo proverava se da li je ispunjena zadata kvota. Autobus MORA biti pun. Svih 10!
Najlakše pristaju oni koji su na zameni, oni koji imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, oni čije pravo na rad, zagarantovano tamo nekim Ustavom Republike Srbije, zavisi od dobre volje partijski podobnog direktora, koji može, a i ne mora da produži ugovor.
Vele ne ide se na silu na miting. To je na dobrovljnoj osnovi.
Dobrovoljnost u sistemu „ako nisi sa nama onda si protiv nas“ svodi se na: ti, ti i ti – vi ste dobrovoljci!
Zaposlenima u jednoj predškolskoj ustanovi naređeno je da moraju da idu na „dobrovoljnoj“ bazi. Ne, nijedan od zaposlenih ne sme to da kaže ispred kamere. Ne, nijedan ne sme da snimi šefa kako to naređuje. Svi su preplašeni. I svi idu.
Jedan roditelj, koji je shvatio svu težinu bremena dobrovoljnosti, iskoristio je anonimnu anketu da iskaže svoju podršku.
Otpor je besmislen, na upražnjeno mesto utrčaće neki drugi, koji čeka na uhlebljenje, jer posla, ma šta pričao ljubitelj prženih jaja i ranog ustajanja, nema.
„Ćuti i trpi, gle onog tamo, vidiš da ne može posao da nađe od kako se zamerio.“
„Nemoj bre da lajkuješ onoj budali statuse, hoćeš i ti da završiš na ulici?!“
„U kreditima sam do guše, moram na miting. Žena mi je trudna. Kako ćemo ako ostanem bez posla?“
Sloboda govora zagarantovana je u ovoj zemlji, ali ne i sloboda posle govora, ne i pravo na rad, ne i pravo na normalan život za one koji se drznu da imaju svoje mišljenje!
Po mišljenje se ide u partiju, šta ima ti da misliš? Partija je tu da misli umesto tebe!
„Bog Otac“ mora biti zadovoljan, on se hrani tvojim strahom, tvojom slobodom, tvojim autocenzurisanjem!
Aleksandre Vučiću, ti si razlog zašto prijatelji ne smeju da dozvole sebi da budu viđeni sa mnom. Ti si razlog zašto moj drug iz detinjstva napušta Srbiju, jedan od retkih koji je ostao. Ti si razlog zašto su ljudi koje volim prestrašeni!
Podrška svima koji protiv svoje volje moraju na miting u Beograd. Ne morate vi ništa, sem da pobedite strah. Strah koji vas pretvara u igračke u rukama jednog bolesnika.
