foto: wiki

„Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je sine moj, imati neuredan um“.- Mika Antić

Miroslav Antić rođen je na današnji dan, 14. marta 1932.godine u Mokrinu u Severnom Banatu.

Studirao je slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Pored pisanja u životu se bavio mnogim poslovima.Bio je zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, glumio u jednom lutkarskom pozorištu( čak i pravio lutke), vodio televizijske emisije, bavio se slikarstvom…

Novinarstvom je počeo da se bavi 1951 godine. u listu „Pančevac„. Od 1954-1959 godine radio je kao novinar u „Novosadskom dnevniku„. Više od godinu dana bio je urednik časopisa „Pionir“ (1959—1960). Po povratku u Novi Sad 1961. postaje član redakcije u Izdavačkom odeljenju „Foruma„, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti), radio je kao novinar u novinskoj Izdavačkoj kući „Dnevnik„, a ujedno je obavljao funkciju glavnog urednika revije za džez i zabavnu muziku „Ritam“ (1962—1965),

Mika Antić je obnovio i radio kao glavni urednik lista „Neven“ (1979).

foto:wiki

 

Kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima: „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“.

Kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu…

Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak„, „Garavi sokak„, „Nasmejani svet„, „Šašava knjiga„, „Olovka ne piše srcem„, „Ptice iz šume„, „Tako zamišljam nebo„, „Prva ljubav„, „Živeli prekosutra„…

Dobitnik je priznanja: dve „Nevenove“ nagrade, Nagrada za životno delo u poeziji za decu, Goranova nagrada, nagrada Sterijinog pozorišta, Zlatna arena za filmski scenario, nagrada Oslobođenja Vojvodine kao i  Orden zasluga za narod.

Umro je 24. juna 1986. godine u Novom Sadu.

„Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku, nigde toliko drukčijeg kao u istim stvarima“.-Mika Antić